Нико још није избушио ни приближно овако дубоку рупу. Највећа дубина до које се стигло јесте око 15 km, што је само дио дебњине коре. Земљина кора је тања у односу на ову планету него јабукова кора у односу на плот. Сама кора саставњена је од чврстих стијена и њена дебљина је промјењива. Испод океана је дебела око 5 - 10  km, (са океаном изнад ње) и састављена углавном од базалтних стијена. Испод главних маса чврстог тла или континената кора је дебела 35-70 km и углавном је састављена од гранитних стијена. Што су планине више то је дебља кора испод њих. Кора није једна чврста љуска у облику лопте. Она се састоји од великих плоча које се споро крећу.

Четири главна Земљина слоја јесу кора, омотач, спољње језгро и унутрашње језгро. У бази коре налази се међа која се назива Мохо ( Мохоровичићев дисконтинуитет ). Она одваја кору од омотача и температура тамо износи око 1500 ºC. Омотач је дебео око 2900 km. Сљедећи слој је спољње језгро, које је дебело 2200 km. У средишту се налази унутрашње језгро, чврсто гвоздено језгро пречника око 2500 km. Кора и горњи омотач изграћују континенталне и океанске плоче, које се лагано крећу по доњем омотачу. Са приближавањем ка центру Земље долази до повећања температуре и притиска.

Геологија у буквалном смислу значи "расправа о Земљи". Пошто стијене могу да пруже драгоцијене информације о Земљи из ранијих времена, геолози их проучавају и изводе закључке о процесима и збивањима који су их створили.

<< назад