abc Osnove računara /COMPUTER BASICS/
Istorijski razvoj računara /HISTORY OF COMPUTER SYSTEMS/

 

Računar je nastao zato što je čovjek težio za spravom koja bi ljudski mozak oslobodila mnogih problema i ograničenja (sporost, zaboravnost, sklonost greškama itd.)

1. Računar ABACUS (500 g.pne.) - pravougli okvir sa nekoliko paralelnih žica, a svaka ima sedam kuglica. Moguće je raditi četiri osnovne matematičke operacije.
2. Paskalova aritmetička mašina ( 1643.god. ) - slična današnjim kalkulatorima sa mehaničkim komponentama. Mogla je samo sabirati i oduzimati.
3. Lajbnicova mašina za računanje ( 1694. god.) - pomoću nje se moglo izvršiti sve četiri osnovne matematičke operacije kao i nalaziti kvadratni korijen.

4. Charles Babbage je 1820. godine konstruisao diferencnu mašinu (engl. Difference engine). Takva mašina je trebalo da omogući mašinsko izračunavanje logaritamskih tablica. Sve sprave tog doba imale su veliki nedostatak, mogle su da izvode operacije samo za ono za šta su bile napravljene. Taj nedostatak uočio je Čarls Babejdž, pa je 1833. godine konstruisao univerzalnu mašinu za računanje koja je mogla da rješava različite funkcije. Babejdž je podijelio univerzalnu mašinu na više dijelova, gdje je svaki dio imao svoju funkciju:

  • Dio u koji se unose podaci
  • Dio koji računa
  • Dio koji upravlјa mašinom
  • Dio koji pamti podatke
  • Dio koji prikazuje rezultate.

Analitička mašina (engl. Analytical engine) se smatra prethodnikom savremenih računara. Mašina je trebala da bude sastavlјena od mehaničkih dijelova, poluga i zupčanika. Međutim, zbog finansijskih razloga i tehničkih mogućnosti tog doba nikada nije bila završena. Babejdžova ideja je osnova današnjih računara
5. Holeritova mašina za bušene kartice (1890.god. ) – preko čitača kartica podaci se lako i brzo sortiraju. Korištena je pri popisu stanovništva SAD-a 1890. god., a prerasla je u IBM (International Business Mashines ).

6. Howard Aiken je 1943.godine dovršio MARK I, prvi elektronski računar (zasnovan na
elektromehaničkim relejima). “Div” od računara, dugačak 17m, visok 2,5m, težak 5 tona, a imao je oko milion dijelova.  Za jedno sabiranje trebala mu je sekunda, za jedno dijelјenje 15 sekundi.
7. Ekert i Mohlijev računar (1946.god.) – to je prvi elektronski računar ENIAC. Imao je 18000 elektronskih cijevi, bio je težak preko 30 tona.


8. Fon Nojman (Von Neumann) – prvi računar sa memorisanim programom  (1946.god. )
   

9. Bušena papirna traka /PUNCHED TAPE/.

Index