Sve operacije računara se izvršavaju preko jednog ili više (u komplikovanijim programima i do više miliona) instrukcionih ciklusa. Brzina izvršavanja operacija procesora može se mjeriti na različite načine. Jedan način mjerenja brzine računara (odn. procesora) je prema broju mašinskih instrukcija u sekundi koje CPU može da obradi. Jedinica mjere se naziva MIPS (eng. millions of instructions per second). Napr.

• Intel Pentium II mikroprocesor (na 400MHz) ima oko 830 MIPS-a
• Intel Pentium 4 mikroprocesor (na 1.5GHz) ima oko 1700 MIPS-a,
• Intel Pentium 4 mikroprocesor (na 2GHz) ima oko 3900 MIPS-a,
• IBM PowerPC 750CX mikroprocesor (na 400MHz) ima oko 930 MIPS-a
• Motorola PowerPC MPC7450 mikroprocesor (na 733MHz) oko 1300 MIPS-a.
• Motorola PowerPC MPC7457 mikroprocesor (na 1GHz) oko 2310 MIPS-a.
• Intel Core 2 Extreme QX9770 mikroprocesor (na 3.3GHz) oko 177000 MIPS-a.
• Ibm z196 mikroprocesor (na 5.2GHz) oko 1200 MIPS-a po procesoru

Brzina superračunara se mjeri u FLOPS-ima (eng. floating point operations per second) Na primjer, prvi superračunar CRAY-1 je imao brzinu od 166MFLOPS-a, dok IBM ASCI White (objavljen juna 2000. godine) ima brzinu od 12.3TFLOPS-a, IBM Roadrunner (objavljen 2008. godine) ima brzinu od 1.105 petaflopsa, dok CRAY Jaguar XT5 (objavljen 2008. godine) ima brzinu od 1.1059 petaflopsa.
Drugi način mjerenja brzine računara je vrijeme potrebno za izvršavanje jednog instrukcionog ciklusa.

• milisekunde (10-3) za vrlo spore mašine,
• mikrosekunde (10-6) za uobičajenu klasu mikroračunara,
• nanosekunde (10-9) za mainframe računare i servere,
• pikosekunde (10-12) kod najbržih eksperimentalnih računara.