Karakteristike gotickih gradjevina
Krstasti rebrasti svodovi prvi put su se primenjivali u gotici. U romanickoj arhitekturi primenjivani su poluoblicasti svodovi na kvadratnoj osnovi sa cetiri luka. U gotici se primenjuju dva dijagonalno postavljena luka koji mogu da se postave iznad svake osnove, pa i poligonalne, i tako zasvode prostor na ovaj novi način.
Veliki prozori i visoki zidovi karakteristicni su za goticku arhitekturu, za razliku od dotadasnjih u romanici, nosecih teskih zidova sa malim prozorskim otvorima. Krstasti rebrasti svodovi, skeletna konstrukcija i prelomljeni luk omogucili su u gotickim građevinama velike otvore koji su doneli svetlost i prozracnost u unutrasnji prostor katedrala. Tipican elemenat je bila rozeta koja je postavljana iznad portala na reprezentativnoj fasadi objekta.
Prelomljeni goticki luk omogucava daleko vise slobode u konstrukciji, postizu se fantasticne visine, veliki rasponi, koji prkose sili zemljine teze, sto omogucana goticki svod ojacan rebrima (ogivama). Otvori na fasadama dostizu velike dimenzije i formiraju se vitrazi na kojima se prikazuje biblijska ikonografija okupana u svetlosti sunca sto u velikoj meri pojacava umetnicki i religiozni dozivljaj. Na fasadama se javljaju podupiraci (kontrafore) koji organski proizilaze iz konstruktivne logike, pa siluete ovih kamenih gradjevina dobijaju fantasticne, do tada nevidjene oblike. Za gotiku se kaze da je najpre kroz arhitekturu, a potom i kroz slikarstvo i vajarastvo, dostigla one vrhunce za koje se pitamo da li su nastali samo kao prozivod ljudskog duha ili...
Vitki i visoki stubovi na poligonalnim osnovama takodje su karakteristicni za ovu arhitekturu.
Ornamenti su bili slozeni iz geometrijskih oblika i primenjeni su motivi iz biljnog i zivotinjskog sveta.
Nedostatak zida i zidnog slikarstva u gotickim katedralama, posebno u Francuskoj, nadoknadio je vitraz. I sam jedna vrsta zida, ali zida koji propusta svetlost, srednjovekovni vitraz blista od intenzivnih boja: plave, zute i crvene. Kako nije postojala proizvodnja velikih staklenih okana, spajani su mali komadi obojenog stakla olovnim trakama u veliki prozor. Ovako stvoren vitraz propustao je svetlost, bojio je svojim koloritom, a ona se reflektovala na susedne zidne povrsine. Tim promenama svetlosti i obojenim refleksima koji su setali po zidovima vitraz je ozivljavao unutrasnji prostor katedrale.
Goticka arhitektura osim vitraza ima i skulptoralnu dekoraciju. Skulptura katedrala u Remsu i Amijenu ne zavisi vise toliko od zida kao romanicka skultpura. Vecim volumenom mase kupovi osvajaju prostor ispred sebe, ostavljajuci stubove i zidove iza sebe.
• Nazad