Pre mnogo tamnih leta,
Gde Rajne trepti sjaj,
Gde tihi Baharah cveta,
Živeše Lora Laj.
Tajnama njenih čari
Očaran beše tad
Mnogi kaluđer stari
I mnogi vojnik mlad.
U drevnom zamku njenom
Poročni vlada kal
Pod zamkom s mutnom penom
Sumori burni val.
Lepotom ženskih draži
Nudila svakom raj,
Al’ zato srce traži
Veštica Lora Laj.
Iz drevnog zato grada
Gospodar ili rob
Bez srca osta tada
I sramni nađe grob.
Simboli svete tajne
Za nju su simboli zla,
I vali tihe Rajne
Nadežda večnog sna!
Nevinost proli suze
I prizva božju vlast
I Gospod onda uze
Od Lore njezinu strast.
Borama pokri celo
Raslabi njezin glas
Isuši njeno telo
I snegom pokri vlas.
Prezrena ode Lora
Gde vali biju grad
I s grada, odozgora,
U Rajnu skoči tad.
Al’ od tad svake noći
S obala šumi vaj:
To jeca u samoći
Veštica Lora Laj.
|