- Pojam "barok" poput  mnogih  termina  istorije  umjetnosti  kao  sto su gotski,pa i rokoko  uptrebljava  se  u  negativnom  smislu.Rijc potice  iz  portugalskog jezika  i  znaci  "nepravilan  biser".U XVI vijeku  termin  su  prihvatili  Francuzi  i  njima  je  znacio  "neobicno".Barok, s gledista  francuskog  klasicizma  kasnog  XVIII vijeka, bio je  umjetnicki  ukus koji  je jasnocu  renesanse  i  klasike  pretvorio  u  bizarne, izvitoperene  oblike. Umjetnost  baroka, koja vremenski  obuhvata  XVII   i XVIII  vijek , nastala  je  iz  borbe  katolicke  crkve  protiv  reformacije, pa  se  iz  prva zvala  umjetnost  kontrareformacije.

UVOD

PORIJEKLO BAROKA

     Uzroci ovog  stila  su , ipak, daleko  slozeni ;njih  cemo  prije  naci  u dru[tvenim  i  politi;kim  promjenama  tog  vremena  nego  u naporima  za  obnovu  i uvecanje  papske  vlasti.Otkricem  novih  pomorskih  puteva prema  istoku, a narocito otkrice  Amerike, ekonomski  centri  Evrope  pomjeraju  se  s  obala Sredozemnog  mora na  obale  Atlantskog  okeana.Mocni  trgovacki  gradovi  Italije,Venecije, ustupaju  pred novim trgovackim i pomorskim silama,kao sto su  Spanija,Holandija,Francuska i Engelska.Opadanje  sredozemnih  gradova  izazvalo  je  znatne  promjene  u politickoj i drustvenoj  strukturi Zapadne  Evrope.Papska  moc  je  pokolebana, iz  cega  slijedi  pojava  reformacije  u Njemackoj  i  Engelskoj ; sistem  slobodnih  gradova, pod  vlascu  knezeva  ili proizvodjackih  korporacija , raspada  se, uslijed  cega  dolazi  do  jacanja  vladarske  moci; sitna  zanatska  proizvodnja, na  cehovskoj  osnovi, ustupa  mijesto  manufakturi   pod  kontrolom  i  zastitom  drzave.ukoliko  Italija  vise  opada, utoliko  vise  raste  bogatstvo  i  moc  drzava  na  obalama  Atlantika.One  vladaju  novim  pomorskim  putevima  za  Istok, u  isto  vrijeme  brutalni  iskoriscavaju  i  koloniziraju  zemlje  na  amerikom  kopnu  i  na  ostrvima Tihog  okeana. Dovoz  sirovina  i  prerada  u  domacim  radionicama  izazivaju  nagli  porast   manufakturne  proizvodnje, te  se  vladajuca  klasa  smatra  prinudjenom  da obezbijedi  prvenstvo  domacoj  robi i da  osigura  trgovacke  puteve.Spanija  i  Francuska  postaju   apsolutne  monarhije, s politickom  i  ekonomskom  moci   u rukama  vladara; Engleska  i  Holandija  postaju  gradjanske  drzave,s kapitalom  i  sredstvima  proizvodnje  u  rukama  trgovaca, njihovih  banaka  i  kompanija. S  ekonomskim  centrima  pomjeraju  se i umjetnicki  centri. Slikarstvo  i  arhitektura  baroka  nastaju  u  Italiji, ali  je  kulturni  prestiz  ove  zemlje  duboko  uzdrman, te ce  nove  sile  preuzeti  vodjstvo  u  likovnom  stvaranju.

KARAKTER  STILA

Umjetnost  baroka  je  u  mnogo  cemu  prava  suprotnost  umjetnosti  renesanse.Dok  renesansa  tezi  miru  i jasnoci, barok  je  sklon  pokretu  i  strastima.Kompozicija  renesanse  je  simetricna  i  uravnotezena,s pazljivim  rasporedom  figura;kompozicija  baroka  je  plahovita,  puna  nemira  i  uzbudjenja, s  razbijenim  rasporedom figura  i  s  teznjom  da  izazove  sto  vise  utisaka i jakih  osjecanja.Medjutim, najveca  tekovina baroka, sa  kojom  je stvorena  nova  epoha  u  likovnoj  umjetnosti, jeste  slikanje  svijetlo-tamnog.Renesansa  je, kao  umjetnost   u  osnovi  idealisticka, upotrebljavala  idealno  osvjetljenje,harmonivne  boje  i  jednostavne crte. Barok  je  u  osnovi  umjetnost  jednog poslovnog,  trezvenog  drustva.Takvo  drustvo  posmatra  zivot  vrlo  realisticki,  pa  ce  i  u  svojoj umjetnosti  biti  realisticki  raspolozeno.upotrebom  svijetlo  tamne  tehnike, slikari baroka   tezili  su  da svoje  predmete  predstave  sto  jasnije  i  blize  prirodi, da  dodju  do  sto  veceg  utiska  stvarnosti.Oni  se  trude  da  sto  vijernije  prikazu  zivu  ili  mrtvu  prirodu oko sebe, bilo da se    radi o covjeku, zivotinjama, biljnom  svijetu ili razlicitim  materijama,   kao sto su  svila,staklo,porcelan,drago kamenje,metali, razne tkanine.Zbog  toga  barok  slika  i  ono  sto  se  ranije  preziralo  ili  rijetko  slikalo: pejzaz,mrtvu prirodu, unutrasnjost  kuca (enterijer),zivotinje, cvijece, kompozicije iz  svakidasnjeg  zivota.Zbog  toga  barok  slika  i  ono sto  se ranije  s  gnusanjem  odbacivalo:bolest, umor, starost, ruznocu, raspadanje.

ARHITEKTURA  BAROKA

     U arhitekturi  se  novi  stil javlja kao  teznja  ka  raskosi, sjaju, pretjeranom  ukrasavanju.Nestaje  organske  ravnoteze  koju  cini  ujednaceni  odnos  izmedju  clanova  koji  podupiru  i  koji  terete,jer  se  javljaju  teski  vijenci  a  stupovi  izrastaju  u  kolosalno.Katolicka  crkva, pogodjena  reformacijom, nastoji  da  svjim  bogatstvom  i  velelepnoscu  dekorativnih  elemenata  nametne  pojam  o  bogatstvu  i  moci  papske  stolice.Graditelji  se  trude  da  u  crkve  i  reprezentativne palate  unesu  sto  vise  ukrasa,pozlate,skupocenih  materija,kao  sto  su  mermer, oniks, alabaster.Svaka  gradjevina  arhitektonski  je  jako  rasclanjena:  ona  mora  spolja  da  daje  utisak  sto  vece  raskosi  i  sto  veceg prostora.Iz  tih  se  razloga  upotrebljavaju  lazni  ukrasi  i  sredstva  sracunata  obmanu  vida: slikanje  tavanica, sa stupovima  uperenim  na  vise  i  naslikanim  nebom, koje  treba  da  docara  ogromnu  visinu  svodova. Iz tih se  razloga, ponovo  upotrebljavaju  kupole na  sredini   crkvenih  gradjevina.Barokni  stil  je  narocito   izrazit u primjenjenoj  umjetnosti.Tu  pocinje  razdoblje  takozvanog  «  dvorskog  namjestaja «,  koje  traje  sve  do  kraja  xVIII vijeka.Namjestaj  se  prilagodjava  kitnjastim  odajama,sa  mnogo  pozlate  i  arhitektonskih  ukrasa.Namjestaj  ima  izrazito  nepravilne  oblike, drvo se cesto pozlacuje;upotrebljava se intarzija sa  slonovacom, sedefom, metalom, dragim  i  poludragim  kamenjem, mermerom, kornjacinom  korom;za  presvlaku  se  upotrebljavaju  skupocijene  tkanine, kao  barsun, brokat, svila, gobleni, pozlacena  ili obojena  koza.Koristi  se  dragocijeno  i  egzoticno  drvo: abonos, palisandar, mahagon, limunovo i ruzino  drvo, stara  orahovina.Za  ukrase  na  namjestaju, za za  okove  vratnica i kamina, za  casovnike  upotrebljava  se  uglavnom  bronza, pozlacena ili cizelirna.Ostali  metalni  ukrasi  po  crkvama  i  privatnim  domovima  prave  se  od  kovanog  gvozdja, koje u doba  baroka  dostize  svoj  najvisi  umjetnicki  domet.To  se  isto  dogadja  i sa  porcelanom.Isprva  uvozen  iz  Kine, on  pocinje  da  se  proizvodi u  Njemackoj  i  Francuskoj, da  bi  ubrzo  zamijenio  fajansu  i  majoliku  po  cijelom  svijetu.

  ZEMLJE ( predstavnici i slike)

ITALIJA

Prvi  znaci  barokne  arhitekture  javqaju  se  jos  u  vrijeme  renesanse, u     prvom  redu  kod  Mikelandjela  i  Paladija, koji  su  bili  vrlo  naklonjeni  velikim  dimenzijama  i  dekorativnom  ukrasavanju. Mikelandjelove  ideje  prihvata i  razradjuje  njegov  sljedbenik  u  izgradnji  crkve  sv.Petra  u  Rimu, Maderna. Zatim  pored  Maderne  isticu  se  jos  i  Bernini i Boromoni.

     KARLO  MADERNA

      (CARLO MADERNA, 1556-1629)-ovaj arhitekta je  zacetnik  kitnjastog « jezuitskog « stila,koji  ce  postati  omiljen u cijelom  svijetu, a njegova je  osnovna  teznja  da  teske  zidove  crkvenih  gradjevina  olaksa  ukrasima  od  stubova, polustubova, izvijenih  profila  i  zasvedenih prozora. Crkva  sv.Suzane ( St.Susann ) u Rimu zavrsena  je  upravo  na pocetku   sedamnaestog  vijeka i pokazuje  u cistom  izrazu  sve  teznje  baroka: tezinu  mase, postupno  pojacavanje  prema  sredini  od  pilastara preko  polustupova  do  dvostrukih  polustupova. Maderna  je  cemu  procelja  preuzeo  od maticne  gradjevine  svih  jezuitskih  crkava, ali  ju  je karekteristicno  izmijenio pomakom proporcija.

       BERNIN

(GIOVANNI  LORENZO BERNINI,1598-1680)- predstavlja visoki barok u Rimu,u  prvome  redu.Godine  1629. postaje graditelj crkve  sv .Petra. Berninijevo  najranije  dijelo u vezi  s  crkvom   sv.Petra  jeste baldahin  nad grobom  apostolovim .Tordirani  potporni  stupovi, ovijeni  vinovom  lozom, ugledaju  se u  kasnoanticki  koji  bi  imao  da  potice iz  hrama  Salamonova, a bio  je  ugradjen  u  prvobitnoj  Petrovoj  crkvi. Bernini je  pred  Petrovom  crkvom  stvorio najvelicanstveniji  trg.Cetveroredne  kolonade   obuhvataju  siroko  polozeni  prostor  i  vode  prema  procelju Petrove  katedrale. Prema Berninijevim  planovima, trg  je  morao  biti kolonadama  zatvoren  i  s  istocne  strane.Bio  je  zamisljen  kao  golema  « dvorana za  primanje  «  hodocasnika i kao  predvorje  glavne  hriscanske  crkve.

     FONTANA  del TRITON        

   Voda svojim  protokom  igra  veliku  ulogu  u umjetnosti  baroka, narocito  pri  gradnji  zdenaca. I sam mlaz  biva  oblikovan, a u trajnom  cesto  upotpunjuje oblikovanu  grupu  skulptura.Penjuci  se  i  ruseci, zivo  predocuje snagu  elementa, a umjetninu  ozivljava  ne samo  vizuelno  vec i  zvucno.To odgovara  ideji  jedinstvenog  umjetnickog  djela, koje  treba  da  obra]uje  ili  potrese  covjeka sto  vecim  brojem  zapazanja. Berninijev  Triton  jase na skoljki  koju dupini svojim repovima  dizu. Iz goleme  puzaste  skoljke  sika  uvis  mlaz  vode.Cini  se  da  se  u toj  kompoziciji  utjelovio  duh  baroka: Zestina  i  snaga  pokreta  skuplja  za  kratki  cas  grupu  u  gomilu  ali  dupini  ne mogu  vise  nositi  takav  teret,skoljka  pada  i  sve  se  rusi – taj  dramatski vrhunac uhvacen i  cvrsto  fiksiran.To  je  osnovna  crta  baroka  koja  je  i  prisutna.

      BOROMINI

   ( FRANCESCO BORROMINI, 1599-1667 ) -kod  Franceska Borominija, velikog  Berninijeva  suparnika, primjecuje  se  novi  duh.Kod  Borominija  javlja  se  nejasnoca  i  pomutnja  sastavnih  dijelova  gradjevine.u  tlocartu  male  crkve  sv.Karlo  u  Rimu  vise  geometrijskih  osnovnih  oblika  tako  je  medjusobno  spojena  da  se  vise  ne  moze  jasno  definirati  struktura   unutrasnjeg  prostora. Procelje  se  kao  cijelina  uvija  i  izvija  kao  da  je  lomqeno  u  valovima.u  unutrasnjosti  crkve  sv.Ivo, svod  i  zona  podnozja  tako  su  stopqeni  da  se  cini  kao  da  se « rebra « kupole  sa  svojim  bridovima  dizu  iz  poda  a  zid  kao  da  je  titanskom  rukom  izlomljen. Pored  cetiri  fontane  u  svoju  crkvu  sv.Karlo  postavio  je  i ovalne  zidove  i  zvonik  iznad  glavnog  ulaza.Borominijev  ucenik, Gvar nastavio  je  s ukrasavanjem  radi  ukrasavanja.u  svome  djelu « Rasprava  o  arhitekturi «,on  se  bori  protiv  shvatana  starih  graditelja  i  tvrdi  da  arhitektura  nema  drugi  cilj  vec  da  se dopadne.

FRANCUSKA

Kao  i kod  drugih  naroda, francuska  arhitektura  razvijala  se  i  pod  uticajem  talijanske, pa  ipak francuski  graditelji ne  idu  u  pretjeranu  dekoraciju, vec  se  zadrzavaju  na  mirnim i  monumentalnim  povrsinama  renesansnih  gradjevina. Predstavnici  ove  arhitekture, Le  Mersije,  i  Fransoa  Mansar  nastoje  da  zadrze  stilske  odlike  svojih  prethodnika, narocito Italijana  Paladija (Paladia)  i  Francuza Pjera  Leskoa( Pierre  Lescot).

    FRANSOA  MANSAR

 (FRANCOIS  MANSART, 1598-1666)- potice  iz  iste  generacije  kao  i  veliki  graditeqi  rimskog  visokog  baroka  Bernini  i  Boromini.usporede  li  se  radovi  tih  Talijana  s Mansartovim  gra]evinama, postat  ce  jasnom  principijelna  razlika  izme]u  ova  dva  naroda  i  u  shvatanju  neke  gradjevine  kao  tijela, a  i  u  osjecanju  rasclanjivanja  pojedinosti. Svakom  promjenom  stajalista  pruzaju  se  oku  novi  aspekti. Pojedini  dijelovi  gradjevine  mjesaju  svoje  znacenje  ako  ih  promatramo  iz  daljine  ili  iz  blizine, iskosa  ili  s  lica. Naprotiv orleansko  krilo  dvorca  u  Bloisu, koje  je  od  velikog  Mansartova  projekta  bilo  jedino  izvedeno, cista  je  i  jasna  arhitektonska tvorevina. Krilne kratkedo;ekuju promatra;a,a  konkavno  postavljen niz  dvostrukih  stubova  vodi  ga, posve  razumqivo, do srednje zgrade na ulaz u reprezetivne prostorije. Spratovi  su  jasno   odjedjeni  i  rasclanjeni: dole  s  dorskim  stupovima  ili  pilastrima, nad  tim  s  jonskim  pilastrima, a  u  najgorwoj  etazi  s  korintskim  pilastrima. Nad  zgradom  zgradom    vlada   plemenit  mir. Mansar  gradi  crkvesv.Marije  i  Val-de-Gras  u  Parizu, koje  ce da  posluze  kao  prolazna    tacka  za  kasnije  barokne  gradjevine. Zatim  gradi  Oranzeriju  u   Luvru  Veliki  Trijanon. Medjutim  njegovo  najvece  umjetnicko  djelo  jeste  Invalidski  dom   u  Parizu; gradjevina  veoma lijepih  razmjera, mirna  i  velicanstveno  ukrasena  velikom  kupolom.                                                                                   

     LuJ  LE  VO

     (LOUIS  LE VAU,1612-1670 ) -sljedbenik  Mansara, unosi  baroknu  dekoraciju, ne  udaljavajuci  se  mnogo od svojih  uzora. Le  Vo  podize  dvorac Bole-Vikont za drzavnog  blagajnika, pa zatim po  nalogu kralja Luja  XIIV, nastavlja s izgradjivanjem  dvorca Versaj, koji je otpoceo Luj XIII. Le Vo je podigao  veliki  sredisnji  dio  dvorca  i dva  prostrana  krila, koja  se  zavrsavaju   klasicnim   kolonadama   sa  po sest  stubova.

SPANIJA

      Uticaj   katolicke  crkve bio je u ovoj   zemlji, u toku borbe  protiv reformacije, jaci nego u Italiji.Zato je Spanska arhitektura pod vecim uticajem «jezuitskog« stila nego italijanska. Prvi graditelj  koji   zida  u izrazitom  baroknom  shvatanju  jeste  Huan  Gomez de Mora (Huan Gomez de  Mora), tvorac crkava Otelotvorenja u Madridu i Jezuitskog  kolexa u Salamanki. Barokni  stil postaje  zvanicni stil Spanskog plemstva i katolicke crkve tek od pocetka XVII vijeka, kad  u  Spaniji dolazi  italijanski  arhitekta Krezenzi.On vrsi jak  uticaj na domace umjetnike, jedan od njih, jezuita Francesko Batista (Francesco Batista), podize 1622-1626 veliku  crkvu jezuita u Madridu, danas katedralusv.Isidora. Pa  ipak barokna arhitektura  dostize  svoj  najveci  uspon tek u doba opadanja  Spanije.To je  uglavnom zasluga brace Kurigera (Churriguera), darovitih  umjetnika  koji su uspjeli da  ovom medjunarodnom  stilu  dodaju izvjesne  domace, nacionalne  oznake. U razmaku  od  1690-1733 godine oni podizu svoje  najljepse  gradjevine, medju   kojima se  narocito isticu crkva sv.Kajetana  i Akademija sv.Fernanda  u Madridu. Njihova  se  arhitektura  odlikuje  velikim  brojem  dekorativnih  ukrasa  u  obliku  Skoljaka, cvijeca, voca.Ovu  vrstu  dekoracije  upotrebljava jos u vecoj  mjeri  graditelj  Pedro de Ribera ( Pedro de Ribera,16831742 ),tvorac  zgrade Gradskog sirotista u Madridu (danas gradski  muzej).Ova je  zgrada pretrpana  vocem, cvijecem, skulpturama, resetkama, biljnim i geometrijskim ornamentima, te  se ovako izvitopereni  BAROK  pretvara u neku  vrstu  nacionalnog  Spanskog  stila. 

FLANDRIJA

          Onaj  dio Nizozemske koji je,za  razliku od Holandijeostao katolicki, bio je pod  jakim uticajem Spanije i Italije.zbog  toga je, uprkos jakim domacim  tradicijama u graditeljstvu, nastalih jos u doba romanske i  gotske  arhitekture, barokni  stil ubrzo stekao brojne  pristalice  medju plemstvom i predstavnicima crkve. Barok je ispocetka prodirao iskljucivo preko dekorativnih elemenata, te se dogadjalo da su osnove gradjevina   bile gotske,a ukrasi na njima barokni. Jedna od  takvih  gradjevina  bila je Jezuitska  skola   u Brislu iz1617. Nosioci baroknog stila  u arhitekturi bili su jezuiti. Prva  cesto  barokna  gradjevina u Flandriji  bio  je Jezitski  koledz  u Drueu iz 1583.U  okrilju jezuitske  djelatnosti  javlja  se i prvi domaci graditelj, Zak Frankar (Jacques Francart), tvorac ckve Avgustinaca u Brislu   iz 1620.Kapelu Bogorodice,u istom mjestu,oblozenu  mermerom i velikim skulpturama,sa klasicnom osnovom i lijepim proporcijama, podigao je Peter Hujsen (Peter Huyssens,1567-1637),najveci flamanski arhitekte svoga  vremena. Sagradio je jos i crkve sv.Lupa u Namiru, sv.Petra u Ganu  i sv.Valpurge u Brizu.

ENGLESKA

          Engleska je za razliku  od Holandije,bila u isto vrijeme i protestanska, i katolicka zemlja,usto jos i monarhija. Iz tih je razloga  barokna arhitektura prodrla zajedno sa nosiocima Kontrareformacije.Prvi domaci arhitekta, Inigo Hons,razvijao  se pod uticajem  italijanske renesansne arhitekture, u prvom redu pod uticajem Paladija.Pozar Londona  od 1666 dao je mladim engleskim graditeljima mogucnost da  izgorjele crkve i palate zamjene novim.Tu  priliku  iskoristio je Kristofer  Ren, iskoristio je da nacini jedan novi plan o izgradnji  unisttenog diijela  grada.

   INIGO HONES

 (INIGO JONES,1573-1652 ) -odjednom unosi  nov ton u englesku arhitekturu. Hons je bio dvaput  u Italiji, i ne samo u Rimu, vec i u Veneciji i Vicenzi.Tamo je  vidio Paladiove gradnje, i mogao ih je usporediti  s formama kojeje vec prije studirao u Paladiovu traktatu o arhitekturi. Bio je polozen temelj  engleskog « paldijanizma »,koji je sve  do kraja XIX vijeka vladao repreznatitivnim gradnjama u Engleskoj,a pod uticajem  odavde i u Americi.Godine 1615. postao je Hons nadzornik svih dvorskih gradjevnih  pothvata.Vec 1616. dobio je  nalog od kraljice Ane da podigne  malu vilu u Grenvicu. Izabrao je forme preuzete iz Paladiovih vila: otvorena loggia sa stupovima u gornjem spratu  i ravan krov.Cini se da je Italija prenijeta na sjever. Ali  su proporcije  tako izmjewene da Kraljicin  dom (The Queen¨s House) ipak ostaje po svojoj hladnoci tipicnom engleskom gradjevinom. I za Banqueting House u kompleksu palace Whitehall  prihvatio je forme Paladiovih gradskih palaca.Hons ipak nije preuzeo Paladiove polustubove  koji  prelaze  preko  dva  sprata.Svakome  spratu  daje  svoj red stubova  a  prema  gore  zavrsava  blok  balustradom  i  tako  mu  daje  hladnu  mirnocu  koja  se  rijetko  nalazi  u  Paladija.                                             

  SJEVERNA I SREDNJA  EVROPA

      Uticaj katolicke crkve protezao se,zahvaljujuci neumornoj djelatnosti  jezuita, daleko na sjever, sve do granica protestantskih narodskih granica. On je bio narocito jak u Srednjoj Evropi. Jezuiti podizu svoje barokne crkve u Minhenu 1583 (sv.Mihailo), u Krakovu 1597, u Svajcarskoj, u Parentriju 1602, u Insburku 1619, u Becu 1627.Graditelji ovih crkava su vecinom Italijani, te se uticaj italijanske barokne  arhitekture proteze na istok sve do Rusije i po zemljama slovenskog  juga, po Sloveniji, Hrvatskoj i srpskom dijelu Austrije. Pod  ovim uticajem  javljaju se nemacki graditelji: Baltazar Nojman i  Fiser fon Erlah.

    BALTAZAR  NOJMAN

    (BALTASAR NEUMANN,1687-1753 ), Hofburg  je  u Becu  oduvijek bio careva i caricina  rezidencija, zapravo, starinski i neoravilno izgradjen, vise i nije odgovarao svrsi. Za vrijeme  Marije Terezije ozbiljno se mislilo na novogradnju. Projekat koji je izradio  arhitekta Baltazar boi je ipak previse raskosan da bi se uzeo u  obzir za izvodjenje. Jasno se nadovezivao na planove za Luvr, koje je sigurno  vidio za  boravka na studijima u Parizu.Srediste  goleme gradjevine imalo  je  biti  stubiste, na  koje  se moglo  stupiti i s vrtne i s dvori[ne strane  zgrade i  koje  poput  broda  sijece  glavni  kompleks  dvorca.To je bila ideja  koja u veoma uzornoj formi izrazava duh baroka u motivu pokreta.Procelje koje se uvija prema strani  Kohlmarkta  ostavilo  je  utisak  i  na  graditelja Fisera v. Erlaha  koji  je  izveo  procelje  Hofburga  prema  trgu   sv.Mihovila.  

   FISHER fon ERLAH

 (FISCHER von ERLACH,1656-1723), velika rezidencija je  jedna od najimpozantnijih  tema arhitekture visokog i kasnog baroka.Ona  se neprestano  preinacuje. Cesto  su  su  zbog preterivanja do fantasticnih  razmjera  ostali  samo  planovi  kao  « nikad  neizgradjena arhitektura «.Koji put su ipak  bili  ostvareni, ali u reduciranoj  formi, svedenoj na normalnu  mjeru  nuznog. Fiser  je  nacrtao  jos  oko 1690.grandiozan plan  za novi  Versaj  kraj  Beca. Predlozio je da se Berninijev  nacrt za Luvr  spoji  s  talijanskim   nacinom  gradnje  dvoraca u terasama, sto  bi bila  pozornica  za  velike  svecanosti.

ZAKLJUCAK

Mozemo da vidimo da je barokna umjetnost, koja obuhvata razdoblje od 17-18 vijeka, nastala  iz borbe katolicke crkve protiv reformacije, pa se i isprva nazivala umjetnost kontrareformacije.S toga je i barok sklon pokretu, strastima, nemiru, uzbudjenima. A  u arhitekturi  barok izrazava  teznju ka raskosi,ukrasavanju i jakom sjaju.Gradjevine  gledane  spolja daju utisak ogromnog, beskrajnog  bogatstva,a  iznutra bezgranican prostor i veliku  raskos.Da bi se docarala  ta teznja za raskosi graditeqi koriste  la\ne ukrase i sredstva sra;unata na obmanu  vida.Tako]er i namjestaj se prilagodjava kitnjastim odajama, sa mnogo pozlate i arhitektonskih  ukrasa.U baroku  se nacionalne osobenosti   jace isticu, tako da se italijanski barok  znatno razlikuje od francuskog, a jos vise od  holandskog.U Italiji, Spaniji  i  Flandriji barok je bio umjetnost kontrareformacije, a u Francuskoj barokna umjetnost se razvijala kao jedna klasicisticka varijanta.Graditelji su se trudili da po ugledu na italijanske gradjevine i graditelje naprave slicne gradjevine u svojim zemqama.Ve’ina ih je isla u Italiju, obilazili Rim, Veneciju, Vicencu, nalazili se sa poznatim graditeljima ali nisu  uspijeli usvojim namjerama. Neki su « doslovno « gradili po ugledu na talijanske gra]djvine, a neki su unosili i svoje misli, nacrte, tako da su gra]evine pruzale hladnocu,odbojnost.Gradjevine izgradjenu u baroku su  pretjerano slozene i dinamicne, a simetrija kod baroka prelazi u asimetriju, pa se  umjesto dvije  uravnotezene  polovine  predmeta tojest – lijeva i desna, i dalje razlikuju ali u asimetricnim odnosima. Ali  ipak sa svojom poslednjom fazom rokokoa, barokni stil je posqednji veliki  evropski stil, koji  je  u  umjetnosti  ostavio duboki trag za sva vremena,pocevsi od  dobro poznatih graditelja pa i do njihovih najljepsih gradjevina koje postoje i dan danas.