Umetnost poslednje decenije devetnaestog veka karakterise udaljavanje od impresionizma i davanje podstreka razvoju moderne umetnosti. Slikari u pocetku i sami impresionisti, udaljili su se od ovog pravca i stvorili drugaciju umetnost nazvanu postimpresionizam. Reagovali su na impresionizam u dva glavna smera : u prvom, Sezanovom slikarstvu je teznja za konstruktivnijom i racionalnijom umetnoscu, u drugom je odlucujuci subjektivan i ekspresionisticki izraz. Sam termin postimpresionizam oznacava umetnost koja dolazi nakon impresionizma.

Francuski slikar Pol Sezan je bio jedan od zacetnika postimpresionizma. Zivio je i radio na jugu Francuske, u Eksu i Provansi. Suprotno impresionistima koji su unistili predmet i prostor, izjednacavajuci ih istim mrljama boje i svetlosti, Sezan je, posle dugog i mukotrpnog rada, stvorio slikarstvo ravnoteze, cvrstine i geometrijske stvarnosti. Poredak na Sezanovim slikama nije kao u prirodi, slikar stvara oblike i poredak kakvih u prirodi nema vec kakvi postoje u duhu samog slikara. Tako po Sezanu slika pokazuje rezisersku sposobnost duha umetnika. Ovim je Sezan postavio osnove modernoj estetici koja umetnicko delo vidi kao novu stvarnost kakve u prirodi nije bilo pre nego sto ju je duh umetnika materijalizovao i opredmetio. Od tacnog odnosa boja na Sezanovim slikama zavise cvrstina i volumen oblika. Da bi zadovoljio svoju potrebu za konstrukcijom, Sezan je predmete iz prirode razlagao na osnovne geometrijske oblike - kocku, loptu i valjak, koji su bili dovoljno veliki da boja dobije puni zvuk, ali dovoljno mali da ostvare punocu i cvrstinu oblika. Predmete je modelirao suprostavljajuci tople i hladne boje, a plasticnost je postizao potezima cetkice u istom smeru, pa i povrsine njegovih slika imaju mozaicku strukturu obojenih plocica. Sezanovo slikarstvo bilo je osnova za nastanak kubizma, futurizma i geometrijske apstrakcije.

Pol Gogen je zivio u Parizu, bio cinovnik i porodicni covek, a slikarstvom se bavio amaterski. Medjutim, sve je to napustio, otisao iz Pariza i putujuci po Francuskoj i svetu tragao za prvobitnim rajem i "nezagadjenim " ljudima i prostorima. U Bretanji je zivio u "kolonij" sa istomisljenicima. Tu se prvi put srece sa vitrazima koji ga opcinjavaju i ostavljaju dubok trag na njegovim slikama. Kasnije odlazi na Tahiti gde provodi mnogo godina svog zivota. Na slikama sa Tahitija on izvanrednim bojama prikazuje Tahicanke, njihove strahove, obicaje, praznoverje. Prvo u Pont Avenu u Bretanji, a zatim na Polinezanskim ostrvima, Gogen je stekao uverenje da su boje i linija sredstva samostalnog izraza i da je samo rasporedjivanjem obojenih povrsina uokvirenih linijama moguce izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode maste. Likovni izraz koji je stvorio sam Gogen je nazvao sintetizam. Boja je osnovno sredstvo Gogenovog izraza. On je u njoj nasao unutrasnju, tajanstvenu i zagonetnu snagu, ona je proizvod njegovih osecanja i razmisljanja. Na njegovim slikama ona ne opisuje predmet , jer nema ni svoj lokalni ton, ni svetlost ni senku. Nanete ciste u velikim povrsinama, jedna pored druge, stvaraju razlicite odnose i harmonije.

Vinsent van Gog je rodjen 1853. godine u porodici koja je dala nekoliko zlatara, umetnika i trgovaca umetninama. Tako se Vinsent van Gog jos od najranijeg detinjstva susrece sa umetnoscu, sto je verovatno uticalo na njegovo dalje opredelenje. Mnogo je putovao kao trgovac umetnina, ali je u jednom trenutku shvatio da to nije posao kojim se zelio baviti. Jedna od najznacajnijih licnosti u njegovom zivotu je bio njegov mladji brat Teo, kome se Vinsent van Gog, kroz mnoga pisma, ispoveda, prica o sebi, svom zivotu, svojim slikama i umetnosti. U pocetku je slikao slike iz zivota holandskih seljaka i rudara tamnim mrkozelenim bojama. Posle kratke impresionisticke faze u Parizu, u kojoj rasvetljava paletu i napusta socijalne teme, Van Gog odlazi u Arl na jug Francuske.

Tu se najvise izrazavao u varijacijama plavih i zutih boja. Ove dve boje , cesto veoma intenzivno, imaju u njegovim slikama ulogu koju su u vizantijskoj umetnosti imale plavo i zlato. Ali, dok su u vizantijskim mozaicima i ikonama bile simbol nepromenljivih i apstraktnih vrednosti, u Van Gogovim slikama one su konkretni simboli zemlje, neba i Sunca, a jos vise izraz unutrasnjih ritmova i vibracija. U tom razdrazenom simbolizmu ucestvuju jos dve boje - crvena i zelena. U ovako shvacenoj boji Van Gog je zacetnik koloristickog ekspresionozma, koji kod njega nije bio posledica teorije, vec nuznost izazvana potrebom da izrazi svetle i tamne strane svig bica i svoja osecanja. Iz Arla Van Gog prelazi u Sen Remi. Ovde intenzitet ekspresije prelazi sa boje, koja postaje prigusenija, u linearni dinamizam, u graficki gest ruke, cetke ili noza. Kroz taj gest, vise nego kroz boju, izrazava zgrcene i iskrivljene oblike, nestvarne perspektive, meteze i oluje u kojima se projektuju njegove muke. Teme ovih slika su masline, cempresi, planine. Umro je u 37-oj godini zivota.

Gogen i Van Gog otkrili su slikarima ogromne prostore ekspresionizma, samodovoljnost, a zajedno sa Sezanom dokazali su da je slika umetnicka stvarnost koja postoji paralelno ali nezavisno od stvarnosti prirode.

• Impresionizam je umetnost koja se javlja sedamdesetih godina devetnaestog veka. Impresionisticka slika je impresija - rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o svetlosti i predmetima obasjanim njome. Posledice ovakog slikanja jesu rastocenost predmeta, spontani namazi boje, vidljivi tragovi cetkice, to jeste nestajanje uobicajenog izgleda predmeta. Po slici Kloda Monea (Claude Monet) Impresija : Radjanje Sunca, ceo pravac je 1874. godine dobio ime.
• dinamizam - preneseno zivahnost, promenljivost, pokretljivost; linearni dinamizam - pokretljivost, zivahnost linija
• vitraz - pregrada nacinjena od raznobojnog stakla
• ekspresionizam - pravac u umetnosti koji je nastao uoci prvog svetskog rata; nastoji ne odraziti stvarnost nego izraziti unutrasnji svet umetnika, njegove dozivljaje i reagovanje na zivot
• futurizam - (lat. futurus - buduci) pravac u likovnoj umetnosti i poezij koji se javlja pocetkom 20. veka u Italiji; negira tradiciju velica industriju i mehanizaciju, nastoji vanjskim mehanickim sredstvima izraziti dinamiku savremenog velegrada, a osobito naglasava "hrabrost, drskost i buntovnost" , te propagira rat i imperijalizam
• kubizam - smer u umetnosti, osobito u slikarstvu nastao pocetkom 20. veka u Francuskoj; predstavlja predmete rastavljene na jednostavnije geometrijske likove
• apstrakcija - nesto zamisljeno, uopsteno, cisto pojmovno
• apstraktna umetnost - naziv za skup modernih umetnosti; u novije vreme za ovaj naziv se vezuju umetnicki pravci kao sto su kubizam, ekspresionizam, i sl.