Ljudi koji su nastanjivali Kikladska ostrva otprilike izmedju 2600. i  1100.god.pre n.e. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove osim svojih skromnih kamenih grobova.
Stvari koje su sahranjivali sa svojim pokojnicima znamenite su samo u jednom smislu:ima mnogo mramornih idola koji ostavljaju neobično snažan utisak. Skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu, ruku skrštenih na grudima, za koju se predpostavlja da je majka i boginja plodnosti, koju pozanjemo iz Male Azije i starog Bliskog Istoka, a čije prethodnice dosežu čak do starijeg kamenog doba .One sve imaju jedan karakterističan oblik, koji nas na prvi pogled podsjeća na uglaste i apstraktne primitivne sklupture: pljosnat, klinast oblik tela, snažan stubast vrat i koso postavljen štit lica bez crta , izuzev dugačkog nosa u obliku grebena. Unutar ovog usko odredjenog i stabilnog tipa , medjutim, kikladski idoli pokazuju široku skalu varijacija u razmerama (od nekoliko centimetara do prirodne velicine) i u formi. Najbolji medju njima je " Idol iz Amorgosa", koji se odlikuje jednom disciplinovanom prefinjenošću, daleko iznad nivoa paleloitske ili primitivne umjetnosti. Njegove osobine se mogu opisati kao "elegancija" i "prefinjenost". Izvanredno osjećanje za organsku građu krije u nježnim oblinama obrisa, u nagovještajima ispupčenja koja označavaju kolena i trbuh.
Čak i ako odbacimo njen varljivo moderan izgled, ova figura predstavlja smelo odstupanje od svega sto smo dotle videli. Ne možemo se požaliti na nestašicu starijih idola plodnosti , ali oni skoro svi odaju poreklo od loptastih, masivnih "Venera" starijeg kamenog doba , a i najstariji kikladski idoli pripadali su tom tipu. Kikladski vajari iz II milenijuma prije n.e., su stvorili prve ženske aktove u prirodnoj velicini.