ISTORIJA DELIJA

 

Sportsko društvo Crvena Zvezda ustanovljeno je 4. 3. 1945. kao rezultat napora omladinaca Beograda da osnuju sportsku ustanovu koja će zaokupiti njihovu pažnju. Pri samom osnivanju kluba stvorena je sekcija članova-prijatelja SD Crvena Zvezda koja je brojala stotinjak vernih pristalica crveno-belih,koji počinju da prate klub na svim gostovanjima. Sekcija je bila uglavnom sačinjena od momaka iz buržujskih delova grada - Senjak,Topčidersko brdo, Dedinje, Knez Mihajlova,ali među prvim navijačima Zvezde bilo je i radničke dece,koja će u narednom periodu predstavljati prvu ekipu predvodnika navijača Zvezde. Svi ti momci su bili nešto posebno,jer su u sebi nosili dušu glavnog grada. Oni su bili većinom gradski mangupi, šmekeri i boemi - sve u svemu mladi Beograđani koji nisu voleli vojsku i sistem, koji je već tada počeo da truli.

Krajem 50-tih dolazi do diferencijacije između gledalaca i vatrenih navijača,pre svega zbog toga što su ovi drugi na utakmice nosili čegrtaljke, klepetuše, zvona i poneku zastavu. Dolaskom Šekularca u Zvezdu, navijači dobijaju ogledalo na terenu, jer Šeki je pored talenta za fudbal u sebi nosio i beogradske manire. Navijači su posebno cenili Šekularčevu borbenost, koja je bila magnet za nove pristalice crveno-belih. Sa izgradnjom jednog od najvećih stadiona na starom kontinentu, nazvanog Marakana po uzoru na brazilski hram fudbala, Crvena Zvezda dobija potpuno novi sjaj, jer se njene najvernije pristalice najzad okupljaju na sopstvenom stadionu, a najvatreniji se grupišu na severoistoku.

 

Sedamdesete donose prva okupljanja navijača pre utakmice, pre svega u kafani "Beli grad", na Zelenom vencu, gde je bilo stecište navijača sa najdužim stažom i svih viđenijih beogradskih faca. "Beli grad" ima poseban značaj u istoriji Zvezdinih navijača-tu su se skupljali, družili, punili rezervoare i podmazivali glasne žice pre odlaska na stadion. Pri polasku na tekmu, vođe ekipa bi stale na čelo kolone i predvodili ostale. U slučaju da se naleti na suparničku ekipu, dolazilo je do sukoba, gde su "zvezdaši" oduzimali protivnička obeležja. Kada je završena krovna konstrukcija, najvatreniji navijači se sele na centralni deo severne tribine, odakle prave kop, koji se i danas nalazi na starom mestu i odakle započinje ludilo na severu, što u potpunosti manifestule grafit na zidu gradske pekare- EPICENTAR LUDILA-CRAZY NORTH. Crvena Zvezda je već postala veliki klub. Stiže do polufinala KEŠ-a i bez isključenog Džajića pobeđuje Panatinaikos sa fantastičnih 4:1. Četrnaest dana kasnije u Atini je odigrana revanš utakmica na kojoj je PAO trijumfovao sa 3:0 i sve crveno-bele navijače bacio u bedak. Navijači imaju već pozamašan broj gostovanja van granica tadašnje države (iako je bila frka dobiti pasoš), a njihovi ljubimci ne ostaju bez podrške u Madridu, Liverpulu, Menhengladbahu itd. Kraj 70-tih doveo je do pojave prvih masovnijih tuča navijača, ne samo van stadiona, već i na samim tribinama, tako da je zabranjeno nošenje tradicionalnih zastava na kopljima, ali to nije sprečilo tuče, pogotovo sa večitim rivalima, koji su po pravilu izvlačili deblji kraj u okršaju sa zvezdašima. Protivnički navijači su pokušavali da vređaju Zvezdaše povicima "Cigani", ali im je na to odgovarano "Mi smo cigani, najjači smo, najjači..."

NASTAVAK DRUGI PUT!!!!!!!!!!!!!