УГАЉ

         Угаљ је фосилни остатак биљака настао њиховом дуготрајном излагању високом притиску и другим екстремним условима. Има сложен хемијски састав, грађен је од угљеника, водоника, кисеоника, азота и сумпора те од осталих елемената. У угљу сумпор се налази везан као пирит FеS₂ или маркасит FеS, органски сумпор је сједињен у виду сулфата (FeSO₄ или CаSO₄). У угљу су најзаступљеније сљедеће минералне примјесе: SiO₂, Al₂O₃, Fе₂O₃, MgO, CаO. Након сагорјевања оне заостају у виду пепела. Од елемената у угљу сагорјевају угљеник, водоник и сумпор (осим сулфатног).

        Угљеви се дијеле на основу геолошке старости и то на тресет, мрки угаљ, камени угаљ и антрацит. Резерве угља у свијету процијењене су на око 1083 милијарде тона, а највеће залихе, око 90%, отпада на САД, Русију, Кину, Аустралију, Њемачку, Индију и Украјину. У укупној свјетској потрошњи примарних облика енергије угаљ заузима око 24%. Користи се у разним индустријским процесима. Данас се највише користи за производњу електричне енергије у термоелектранама и енергетским постројењима, затим за производњу кокса, у широкој производњи те у транспорту, гдје потрошња отпада. У Републици Српској постоје налазишта мрког угља и лигнита, а процијењено је да су укупне резерве око 750 милиона тона од којих је 53% лигнита.

       Компонента угља која је најбитнија у процесу сагорјевања је угљеник. Код старијих угљева угљеник је везан у ароамтске поликондензоване системе, а код млађих у алифатске групе у ланцима. Водоник може бити слободан (везан са угљеником) или везан (са кисеоником). Већа количина кисеоника утиче на смањење топлотне вриједности угља, јер веже угљеник и кисеоник, који не сагорјевају. Азот у угљу потиче од бјеланчевина, али је његова количина мала. Његово присуство је битно за процес коксовања у којем долази до стварања амонијака (NH₃). Сумпор у угљу се налази у облику сумпорних спојева са металима (пирит), у облику органиских једињења, те у облику сулфата (Са, Na, Mg). Везани сумпор представља сумпор везан у облику сулфата и дио сумпора везаног за органскса једињења, те улази у састав несагоривог дијела угља (пепео). Слободни сумпор чине сумпорна једињења са металима и органска једињења, која сагоријевањем дају сумпор (IV)- оксид (SO₂) и сумпор (VI)- оксид (SO₃). Присуство овог вида сумпора у угљу је штетно јер настали гасови нагризају метаљлне дијелове и загађују околину, а присуство везаног сумпора у коксу негативно утиче на квалитет челика.

         Топлотна вриједност угља углавном зависи од врсте угља и хемијског састава, а од њене вриједности зависи и промјена истих. У табели је дат приказ хемијског састава различитих угљева и њухове топлоте вриједости:

            Угаљ се може оплемењивати разним поступцима. У те поступке се убрајају: уклањање јаловина, класирање, просијавање, дробљење и мљевење. Брикетирање угља је процес агломеризације (окрупљавања) ситнозрнастог или прашкастог угља под притиском. Угањ се може хемијски обрађивати, а начини прераде су: коксовање угља, гасификација, ликвефакција. Коксовање је процес загријавања угља без присуства ваздуха чији је крајњи продукт кокс. У зависности од температуре при којима се одвија коксовање може бити:

-          коксовање на ниској температури од 450-700ºС (швеловање),

-          коксовање на средњој температури од 700-900ºС,

-          коксовање на високој температури од 900-1100ºС.

   
                 АНТРАЦИТ

У табели је дат приказ карактеристичих вриједости карактеристика кокса:

 Физичко-хемијска испитивања угља

        За оцјену квалитета угља и његову примјену користи се техничка елементарна анализа.  Из резулатата техничке анализе израчунавају се сагорљиве материје, невезани угљеник и и спарљиве материје. Елементарном анализом утврђује се хемијски састав сагорљивог дијела угља. Неке од метода испитиваља угља су: одређивање садржаја влаге, одређивање садржаја пепела, одређивање сагорљивих материја у угљу, одређивање испарљивих материја, одређивање садржаја сумпора, одређивање топлотне вриједности угља.