Muzički opus V.A. Mocarta |
Jednog dana 1791.
godine neko mu je tražio da napiše “Reqviem” (misu za mrtve). Mocart,
pošto je osećao da mu je smrt blizu, komentarisao je da “Reqviem” piše
za sebe. Sa nepunih 36 godina je umro u strašnoj bedi. Toga dana je
besnela strašna oluja i par prijatelja, koji su hteli da ga isprate kako
dolikuje velikom muzičaru, nisu uspeli. Pošto je Mocart sahranjen u
grobnici sa ostalim siromasima, njegov grob je i dan danas ostao
nepoznat. Mocart je pisao na svim poljima muzike. Ali najviše se istakao u komponovanju opera, koje su ga uistinu i najviše privlačile. Veliki broj Mocartovih kompozicija se izvodilo na italijanskom jeziku, što je i jasno, jer je i on sam u jednom pismu upućenom svome ocu rekao, da bi radije pisao francuske opere, nego nemačke, ali najradije italijanske, nego francuske i nemačke. Do 1780.godine Mocart je napisao mnogo opera, a najznačajnije su buffe opere “La finta semplice”,(“la finta sempliće”) “ La finta giardiniera”(“La finta đardinijera”), opere serije “ Mitridate”, (“Mitridate”) “ Lucio Silla”(“Lućo Sila” ) i pastorale “Il re pastore”(“Il re pastore”). 1780. godine nastaje “Idomeneo” (“Idomeneo”), krupan korak u stvaranju Mocartovih opera. Tad je shvatio da je opera jedno složeno scensko delo , zaokružena celina i da će njen tok prekinuti mali odvojeni delovi. 1782. godine se izvodi “ Otmica iz Seraja”, opera igračkog karaktera. Par godina kasnije nastaju dela “ Loca del Cairo”(L'oka del Kairo”-guska iz Kaira),“Lo sposo deluso”(“Lo spozo deluzo”-razočarani mladoženja) i “Der schauspieldirektor”(“Der šaušpildirektor”) ,koja nisu baš prihvaćena u javnosti. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazličitijih žanrova: simfonije - najpoznatije su
Pariska, Hafner, Linc, Praška, Simfonija br. 40 i Jupiter
|