СВЕТОРОДНА ЛОЗА НЕМАЊИЋА

Епоха владара која се неријетко поистовјећује са српском средњовјековном историјом. Најдалекосежнији плод немањићке владавине је био успостављање аутокефалне српске православне цркве и утемељење независне државе српског народа. Родоначелник српске владарске лозе Немањића био је Стефан Немања.

Престо жупана насљеђивао је најстарији син, а земља би се дијелила између свих потомака, као удионих кнежева, који би признавали врховну власт. Знатан број српских средњовјековних владара одрицао се престола и примао монашки постриг.

Од 68 личности српског рода, које су уврштене у именослов Српске православне цркве као светитељи, трећину чине краљеви, деспоти и кнежеви српски.

Напори које су Немањићи уградили у српску државу довели су до стварања онога што се назива српским средњовјековним "православним" друштвом. Без владарске лозе Немањића српска историја била би нешто сасвим друго.