Uspod ka tronu

Tjudorovi su potomci po ženskoj liniji Džona Boforta, koji je bio vanbračno dete engleskog princa iz četrnaestog veka, Džona od Gaunta, provog vojvode porodice Lankaster (treći sin Edvarda III), i Džonove višegodišnje ljubavnice, Katarine Sanford. Po pravilu vanbračna deca nemaju pravo na tron, ali situacija se zakomplikovala kada je 1396. godine Džon od Gaunta oženio Katarinu Sanford (25 godina nakon rođenja Džona Boforta). Zbog tog braka, papa izdaje dekret kojim crkva iste godine priznaje Boforta kao legitimngog naslednika. Godinu dana kasnije, 1397. godine i Parlament donosi akt kojim se Bofort priznaje kao legitimni naslednik. Porodica Bofort ostaje u dobrim odnosima sa naslednicima Džona od Gaunta iz prvog braka, odnosno sa porodicom Lankaster.
Unuka Džona Boforta, Margaret Bofort bila je udata za Edmunda Tjudora, prvog grofa od Ričmonda. Tjudor je bio sin Ovena Tjudora, poreklom iz Velsa, i Katarine od Valoisa. Edmund Tjudor i njegovi rođaci bili su nelegitimni naslednici ili su poticali iz tajnog braka, pa su svoje bogatsvo najviše dugovali dobroj volji svoga polbrata Henrija VI. Kada je pordica Lankaster izgubila moć i podica Tjudor se našla u nemilosti novog vladara.
Edmundov sin Henri Tjudor, rođen u dvorcu Pembrouk, odrastao je u južnom Velsu. Izgnanstvo je proveo u Bretanji, a njegova majka Ledi Margaret je ostala u Engleskoj, preudala se i pokušavala da pomogne sinu i da mu nađe saveznike u Engleskoj kojom je u to vreme vladala porodica Jork. Kako je većina porodice Lankaster poumirala i nije bilo adekvatnog naslednika, Henri se samo-proglašava za naslednika porodice Lankaster. Sa druge strane, njegova majka iskorišćava nepopularnost Ričarada III i uspeva da napravi savez sa nezadovoljnim pobornicima rivalske porodice Jork. Henri se 1485. godine iskrcava u Englesku i pobeđuje Ričarda III u Bici na Bosfortskom polju i proglašava se Kralj Henri VII. Brakom sa nećakom Ričarda III, Elizabetom od Jorka, Henri VII uspeva da otklonji i zadnju sumnju u njegovo pravo na tron, Engleska dobija novu dinastiju koja potiče i od Lankaster i od Jork porodice i na ovaj način završava se Rat ruža. Simbol nove dinastije je „Tjudor ruža“, ruža koja je nastala kombinacijom Bele ruže, koja predstavlja simbol porodice Jork, i Crvene Ruže, koja predstavlja simbol porodice Lankaster.

Henri VII Tjudor i kraljica Elizabeta su imali nekoliko dece, od kojih je četvoro preživelo rano detinjsvo: Artur, princ od Velsa, Henri, vojvoda od Ričmonda, Margaret, koja se udala za Džejmsa IV od Škotske, i Meri, koja se udala za Luja XII. Henri VII je oženio njegovog najstarijeg sina Artura sa Katarinom od Aragona, i na taj način ojačao savez sa španskom monarhijom. Četiri meseca nakon venčanja, Artur umire i ostavlja svog mlađeg brata Henrija kao naslednika. Henri VII dobija dozvolu od pape da Henri oženi Arturovu udovicu. Ipak, Henri VII odlaže venčanje, tako da se oni nisu venčali za njegovog života.
Novi kralj Henri VIII Tjudor se oženio Katarinom od Aragona 11. juna 1509. godine, a krunisani su 24. juna iste godine u Vestminsterskoj opatiji. Ipak, Katarina nije rađala mušku decu, što je Henri jako želeo. Prvo dete je bila ćerka i bila je rođena mrtva. Drugo dete je bio sin Henri, koji je umro 52 dana nakon rođenja. Imali su još nekoliko mrtvo rođene dece, sve do rođenja ćerke Meri, koja je rođena 1516. godine. Kada je Henriju postalo jasno da je dinastija Tjudor pod rizikom da nema naslednike, on se konsultovao sa svojim premijerom kardinalom Tomasom Vulsijem o mogućnosti razvoda. Vosli je posetio Rim, gde se nadao da će uspeti da dobije papinu dozvolu za razvod. Ipak, crkva je bila pod veoma jakim uticajem nećeka Katarine od Aragona, Karla V, cara Svetog rimskog carstva, koji se veoma zalagao za svoju tetku. Henri ne dobija papski oproštaj zbog razoda i Katarina uspeva da ospori razvod. Vosli pada u nemilost zbog neuspeha i Henri postavlja Tomasa Kromvela na njegovo mesto.

Protestantski savez

Henri se opet ženi, po treći put, sa Džejn Simor, ćerkom plemića. Džejn ostaje trudna i 1537. godine rađa sina, koji će postati Kralj Edvard VI nakon Henrijeve smrti 1547. godine. Džejn umire od porodiljske groznice nekoliko dana posle porođaja i Henri biva očajan. Sa druge strane, Kromvel uspeva da ujedini Englesku i Vels i time dobija veliku naklonost kralja.
Henri se oženio po četvrti put, ćerkom nemačkog protestantskog vojvode, Anom Klevskom, i na ovaj način napravio savez sa nemačkim protestantskim državama. Henri je bio nevoljan da se ponovo oženi, pogotovo protestantkinjom, ali se njegovo mišljenje promenio kada mu je dvorski slikar Hans Holbajn Mlađi pokazao njen portret. Ona je došala u Englesku decembra 1539. godine, a 1. januaea 1540. godine Henri se zaputio u Ročester da je upozna. Iako istoričar Gilbert Burnet trvdii da ju je Herni oslovio sa kobila, ne postoji nikakav dokaz da je on to rekao; dvorski ambasador koji je ugovarao brak pohvalio je njenu lepotu. Kakvi god da su razlozi bili, brak nije uspeo i Ana se složila na poništenje braka i pritom dobila ogromno obeštećenje, uključujući dvorac Ričmond, Hever zamak i mnogo drugih imanja širom zemlje. Henri je izabrao Kromvela kao krivca za neuspeh braka i 28. jula 1540. godine naredio je da ga ubiju.
Peti brak je bio sa katolkinjom Katarinom Hauard, rođakom vojvode Tomasa Hauarda. Zagovornici katolicizma su se nadali da će Katrina Hauard uspeti da ubedi Henrija da vrati rimski katolicizam u Englesku. Henri je Katarinu nazivao “ružom bez trna”, ali brak je propao. Katarina je bila primorana na brak sa neatraktivnim, krupnim čovekom koji je bio 30 godina stariji od nje i zapravo nije ni želela da se uda za Henrija. Dok je bila u braku sa Henrijem napravila je preljubu sa Tomasom Kulpeperom. Optužena je za izdaju i pogubljena 13. februara 1542. godine, i na taj način propala je i poslednja nada povratka rimskog katolicizma u Englesku.
Kada se Henri oženio sa protestantkinjom Katarinom Par 1543. godine, rimsko katolički savetnici, uključujući i Tomasa Hauarda, izgubili su svaki uticaj na Henrija. Ipak, Henri je i dalje bio katolik, i gotovo da su uspeli da ga ubede da uhapsi Katarinu zbog sprovođenja luteranskih rituala za vreme lečenja Henrija tokom bolesti. Ipak, njegov sin Edvard bio je odgajen kao protestant. Na to su pre svega uticali njegovi turori, biskup Ričard Koks, Džon Belmein, i ser Džon Čeke. Dvorska dama zadužena za njegovo odgajanje bila je Blanš Herbert Troj, čiji preci podržavali protestantizam.

Nazad