Ana Klevska

Ana Klevska (engl. Anne of Cleves, nem. Anna von Jülich-Kleve-Berg, hol. Anna van Kleef;; 22. septembar 1515 — 16. jul 1557.) je bila četvrta žena engleskog kralja Henrija VIII, kći Jovana III, vladara vojvodstva Klevsa koje se nalazilo na Rajni, na granici današnje Nemačke i Holandije.

Kada se Henri VIII nakon dve godine tugovanja nad umrlom trećom suprugom odlučio da oženi i po četvrti put, njegovi ambasadori su započeli potragu za evropskom princezom dostojnom titule engleske kraljice. Henri, međutim, čak ni kao kralj Engleske nije bio poželjan neženja; sudbina njegove tri prethodne žene odvratila je mnoge princeze od želje da budu engleske kraljice, ne želeći da završe u bedi kao Katarina Aragonska, niti pod oštricom mača kao Ana Bolen ili kao Džejn Simor, za koju se govorilo da je žrtva carskog reza.

Ono što je navelo Tomasa Kromvela, Henrijevog uticajnog savetnika, da se zainteresuje za brak između kralja i Ane bila je njena religija. Henri jeste odbio da prizna Papu za svog nadređenog, ali je ostao religiozan katolik i želeo je da njegova supruga bude katolkinja.Međutim, Kromvel je imao na umu da bi savez sa nemačkim protestantskim zemljama bio korisniji u borbi protiv uticaja Pape, te je svoje zamisli izneo Henriju. Hans Holbajn Mlađi je bio zadužen da slika portrete neudatih devojaka iz raznih evropskih aristokratskih porodica. Bilo je uobičajeno za dvorske slikare da laskaju slikajući važne osobe i skrivaju njihove fizičke nedostatke, ali jedina važna osoba u ovom slučaju je bio kralj; Henri je unajmio Holbajna da bude što je moguće precizniji pri slikanju Ane i njene mlađe sestre Amelije. Kralj je izgleda bio zadovoljan verodostojnošću Aninog portreta, što se može zaključiti činjenicom da je Holbajn ostao na dvoru i nastavio da radi kao kraljev slikar.

Pregovori sa Kleveskim dvorom su bili u punom jeku u martu 1539. Tomas Kromvel je konačno ugovorio brak 4. oktobra iste godine. Henri je kod žena cenio obrazovanje i kulturnu sofisticiranost, a Ani je ovo nedostajalo u odgojanju; nije imala nikakvo formalno obrazovanje, a umesto da je učila da peva ili svira, Ana je naučila da veze. Znala je da čita i piše, ali samo nemački, što nije bilo od koristi na engleskom dvoru. Ana je ipak smatrana dobrom kandidatkinjom, verovatno zato što je Henri trebao podršku protestantskih zemalja.
Ana je stigla u Englesku prvog dana 1540. godine. Henri, nestrpljiv da vidi svoju buduću ženu, nenajavljeno je otputovao u Ročester. Za razliku od Henrija, Ana koja nije imala priliku da vidi portret osobe s kojom stupa u brak, nemalo se iznenadila i razočarala gojaznim starcem koji je stajao pred njom. Henri je to primetio i odmah izgubio interes za Anu, i to u tolikoj meri da je hteo da izbegne brak sa njom. Međutim pregovori su već bili završeni pa je u tom trenutku bilo nemoguće prekinuti veridbu i pritom ne uvrediti Nemce.

Tomas Kromvel je venčao Henrija i Anu 6. januara 1540. u palati Plejsentija u Grinviču, uprkos kraljevom negodovanju, a ako je Ana imala neke primedbe, morala je da ih zadrži za sebe.
Brak nije potrajao dugo. Henri je nakon prve bračne noći izjavio da nije mogao konzumirati svoj brak zbog fizičke neprivlačnosti svoje supruge. Henri i Ana, koji su jedva mogli komunicirati zbog jezičkih barijera, složili su se da se njihov brak poništi, što je Kromvel učinio 9. jula 1540. godine, a kao formalni razlog je uzeto nekonzumiranje braka i njene prethodne neprekinute zaruke sa Frensisom I Lotarinškim. Popularano je mišljenje da je Henri želeo da prekine njihov brak jer je Anu smatrao fizički neprivlačnom, a da se Ani nije sviđala njegova gojaznost. Prema drugoj teoriji, Henri i Ana se jednostavno nisu slagali. Ona je bila vaspitana na malom provincijalnom dvoru i nije delila zanimanje za vrste muzike i literature koje su bile popularne na Henrijevom dvoru i kod samog Henrija.

Henri je sigurno bio zadovoljan time što se Ana složila sa poništavanjem njihovog braka, jer je znao u kakve bi probleme mogao da upadne bude li se ona opirala. Moguće je takođe da je Henri želeo da popravi svoju reputaciju. Ana je primila velikodušne poklone od bivšeg muža, uključujući i zamak Hiver u kojem su do tada živeli roditelji Ane Bolen. Bila je vlasnica još mnogo kuća i poseda, a pored titule princeze uživala je čast kraljeve sestre i prednost nad svim engleskim damama, osim Henrijevih sledećih žena i dve kćeri. Često je posećivala Henrija na dvoru i ostala u dobrom odnosu sa svojim bivšim pastorcima. Zahvaljujući velikodušnoj penziji koju je primala od Henrija, uskoro je postala najbogatija zemljoposednica u Engleskoj. Nije se nikada više udavala. Odbila je bratovu ponudu da se vrati u domovinu i ostala u Engleskoj do svoje smrti. Posljednji put se pojavila u javnosti na krunidbi njene nekadašnje pastorke, Marije I. Ana Klevska je umrla 16. jula 1557. godine, nadživevši Henrija i sve njegove žene.

Nazad