OBRENOVIĆI
Milan Obrenović
Knez (1868-1882),kralj (1882-1889)
Milan Obrenovic je unuk Miloševog brata Jevrema Obrenovica. Na knezevski presto u Srbiji došao je nakon topciderskog atentata na Mihaila Obrenovica i puca koji su izvršili vojni ministar Milivoj Blaznavac i Ustavobranitelji. Milan je tada imao cetrnaest godina, pa su za namesnike izabrani Milivoj Blaznavac, Jovan Ristic.
Posle Berlinskog kongresa knez Milan Obrenovic postaje sve vise zavisan od Austro-Ugarske i vodi austrofilsku politiku. Za austrougarske usluge i podrsku na Berlinskom kongresu, Srbija je morala da ucini mnoge privredne ustupke Austro-Ugarskoj. Sklapajuci sa njom Trgovacki ugovor (1881), dala joj je najvece povlastice za plasiranje robe na srpsko trziste. Ipak, ovaj ugovor je u doba dobrih politickih odnosa sa Austo-Ugarskom stvarao Srbiji povoljne uslove za unapredjenje njene trgovine i privrede u cjelini, jer se Austro-Ugarska,prilikom potpisivanja konzularnog sporazuma sa Srbijom, odrekla dotad vazecih odredaba o povlascenom polozaju svih gradjana u Srbiji. cinjenica je medjutim da je knez Milan Trgovackim ugovorom sa Austro-Ugarskom potcinio srpsku drzavnu i nacionalnu dobrobit svom licnom i dinastickom interesu.
Neposredno po potpisivanju Trgovackog ugovora, Srbija je potpisala sa Austro-Ugarskom Tajnu konvenciju, kojom se odrekla pretenzija na BiH i Novopazarski Sandzak, a za to je dobila obecanje Austro-Ugarske diplomatije da }e je podrzavati u ekspanziji prema jugu i u isto doba braniti interese dinastije Obrenovic. Jednim clanom Tajne konvencije Srbija se obavezala da bez prethodnog sporazuma sa njom nece pregovarati niti zakljucivati politicki ugovor s drugom kojom vladom i nece pustiti na svoje zemljiste kakvu stranu vojsku. Istovremeno je Austro-Ugarska obecala da će podrzati proglasenje Srbije za kraljevinu, a kneza Milana za kralja.Tajna konvencija u sustini ogranicavala samostalnost Srbije. Ovom konvencijom se konacno zavrsava izgrađivanjem austrofilskog pravca spoljne politike poslednjih Obrenovica.
Mnoge pronevere i spekulacije s obveznicama izazvale su ogromno nezadovoljstvo, to je veoma poljuljalo knezev ugled. U teznji da poboljsa stanje, knez Milan se 1882. proglasio kraljem a Srbiju proglasio kraljevinom. Ovim cinom Milanov ugled nije znacajnije poboljsan, njegova vladavina nije uzivala siru narodnu podrsku. Bas u ovo doba politicka sukobljavanja pristalica i protivnika Milanove vladavine pocinju da prozimaju cjelokupan drustveni zivot Srbije.Nosioci tih sukobljavanja bile su uglavnom novoosnovane politicke partije. Znacajne gradjanske politicke partije ovog perioda su bile: Radikalna, Liberalna i Naprednjacka partija.
Politicka delatnost Radikalne partije protiv samovoljne vladavine kralja Milana, koga je podrzavala Naprednjacka partija, sticala je sve vise pristalica. U takvim okolnostima vladarev ugled je stalno opadao, pa je sukob izmedju vlasti i radikala postao neizbezan. Povod za sukob bila je odluka vlade da se od naroda pokupi vatreno oruzje. To izaziva sukobe i konacno dovodi do oruzanog ustanka 1883. u istocnoj Srbiji oko Zajecara i Knjazevca. To je bila Timocka buna. Ona je bila masovni seljacki pokret sa demokratskim ciljevima. Buduci da nije uspjela, ona je znacila poraz radikala, kao pobornika burzoaske demokratije, i ucvrscenje nenarodnog politickog rezima kralja Milana u narednih nekoliko godina.
Nesrecni i nepravedni rat, Srpsko-Bugarski rat (1885), pokrenut na zauzimanje kralja Milana i njegovih najblizih saradnika, (koji su sprovodili svoj apsolutisticki sistem vladavine i despotizam ), zavrsen porazom kod Slivnice, do kraja je unistio ugled samog kralja, a ojacao snage opozicije, pre svega Radikalne partije. Zato je ubrzo po okoncanju rata doslo do pregovora izmedju kralja i radikala. Rezultat tih pregovora bio je novi ustav, objavljen krajem 1888. On se zasnivao na nacelima gradjanskog parlamentarizma, gra|anskih sloboda, zavodio je tajno i neposredno glasanje, kao i opstinsku i okruznu samoupravu. Pristalice radikala iz naroda nisu bili zadovoljni novim ustavom. Najvise su mu zamjerali {to nema odredaba o socijalno ekonomskim pitanjima seljastva, {to nije ukinuo birokratiju, {to je sacuvao stajacu vojsku, {to je zadrzao imovinski cenzus i {to je ustanovio "kvalifikovane poslanike". Posle donosenja novog ustava kralj Milan se odrekao prestola u korist svog sina Aleksandra Obrenovica.