I za Junga i za Frojda snovi predstavljaju pretkazivački fenomen, što ukazuje na to da je tumačenje snova veoma važan izvor informacija za razumevanje analizanda.Međutim, za Junga, snovi su i nešto više. Oni ne samo da ukazuju na najvažniji snevačev problem, već i navode na moguća rešenja za otklanjanje konflikata i proces oporavka. Snovi su, prema Jungu – konfliktni psihički proces.  Snovi će ukazivati na potencijalni konflikt sve dok ga ne postanemo svesni, ne razrešimo ga. Zadatak terapeuta je da odgonetne taj unutrašnji nadražaj, pomogne klijentu da ga osvesti i prepozna u svom životu.

Za razliku od Frojda, Jung nije tragao samo za uzrokom sna. Tvrdio je da san, kao i bilo koji drugi psihički fenomen – ima svoju nameru, zvanu “lagodnost sagledavanja kraja”. Ova orijentacija ka kraju može biti sagledana kao fundamentalno značenje. Takvo psihološko značenje je karakteristično i za svakodnevne reakcije. Fundamentalno značenje besa, kada nas neko uvredi, je odbrana. Ako na uvredu reagujemo tugom, mi izazivamo sažaljenje – što nije u funkciji odbrane, niti je korisna, dakle fundamentalna reakcija. Jung je tvrdio da svaki san sadrži fundamentalno značenje. Dakle, Jung se ne pita samo koja je svrha sna, već naglašava da mi i kroz snove tražimo rešenja za naše probleme. On kaže “Snovi nisu samo ispunjenje želje, već, izvan svega, razumno suočavanje s nama samima”.

Većina snova je sačinjena od četiri faze, što je Junga podsetilo na dramu. Vođen tom idejom, on kaže:

Jung je dodao neobičnu određenost kraju sna. Po njemu je završetak sna veoma važan, jer ne možemo svesno uticati na ishod sna. Iz tog razloga, kraj sna ukazuje “pravu situaciju”.  “Priroda je često nejasna, ali nije, kao čovek, obmanjiva. Zato moramo razumeti da je san samo ono što treba da bude – ništa više ili manje. Ako nešto pokazuje u ružnom svetlu, nema razloga da to smatramo pozitivnim.”