Usna duplja ima funkciju primanja hrane. U usnoj duplji se nalaze pomoćni organi za varenje: zubi, jezik, pljuvačne žlezde, krajnici.

Jednjak je mišićna cev koja sprovodi hranu do želuca. Kod mnogih ptica na njemu se javlja proširenje – voljka, sa mnogobrojnim sluznim žlezdama čiji sekret razmekšava hranu. Traheja (dušnik) se otvara ka ždrelu i da bi se sprečilo da hrana greškom zaluta u njega, dok gutamo, disanje se zaustavlja. Naš larinks (grkljan) se podigne do epiglotisa - parčeta hrskavice iza jezika - da bi se zatvorio ulaz u dušnik. Meko nepce zatvara zadnji ulaz ka nosu (nazofarinksu). Ako komadić hrane greškom zaluta u dušnik, počećemo da kašljemo, što gura hranu iz dušnika nazad u usta. Kada mišić jezika i obraza poguraju hranu do korena jezika, ta radnja postaje refleksna i više nemamo kontrolu nad njom. Talasi mišićnih kontrakcija, koji se zovu peristaltika, guraju hranu niz jednjak.

Želudac je kesa u obliku slova "J", kao meh gajdi, predstavlja prošireni deo creva u kome se hrana nagomilava i započinje varenje da bi se zatim postepeno propuštala u crevo. Na želucu se razlikuju dva dela: kardijalni (deo gde jednjak prelazi u želudac) i pilorični (granici se sa crevom). Želudac ima jak mišićni omotač, tako meša hranu da bi se razložila i izmešala sa njegovim sokovima (želudačni sokovi) koji hemijski razlažu hranu. Želudačne žlezde produkuju hlorovodoničnu kiselinu i enzim pepsin koji započinje varenje belančevina. Kontakcije mišićnog omotača kontroliše nervni sistem, a naročito plućno-želudačni nerv, koji kontroliše i proizvodnju i lučenje probavnih materija. Kada je hrana spremna da ode iz želuca, ona je u obliku mlečne tečnosti koju nazivamo kaša. Naš želudac je jedini deo tela koji proizvodi velike količine jake kiseline (hlorovodonična).Ona pomaže da se probave proteini, steriliše hranu i ubija bakterije. Ali ona može i da nam stvori probleme, naročito loše varenje i čir. Prevelika količina kiseline može da stvori čireve u želucu. Problemi nastaju kada se kiselina proizvodi u pogrešnim količinama u pogrešno vreme.

Crevo
Najvažnija faza procesa varenja odvija se u crevu u kome se vrši i apsorpcija svarenih hranljivih materija. U vezi sa tim dolazi do povećanja njegove površine na različite načine. Kod viših kičmenjaka ono je manje ili više izduženo (duže je kod biljojeda nego kod mesojeda) i obrazuju se sitni iztaštaji koji su označeni kao vili (crevne resice). Tako npr. kod čoveka, površina resica iznosi 10 m² ili 5 puta više od površine kože. Crevo se sastoji od dva dela:
-prednjeg, tankog creva
-zadnjeg, debelog creva
Granica izmedu njih je obeležena jednim slepim izraštajem – slepim crevom.
Nakon što se hrana u želucu delimično razloži i pretvori u kiselu kašu, ona je spremna za sledeću fazu u procesu probave. Kaša izlazi kroz jedan uzani ispust na dnu želuca u prvi deo tankog creva, koji se naziva dvanaestopalačno crevo. Kada ćelije, koje oblažu zid dvanaestopalačnog creva, stimulišu kiseline i masnoće iz kaše, one proizvode nekoliko hormona, od kojih neki krvlju putuju do ostala tri bitna organa u probavnom procesu - žućne kese, jetre i pankreasa.

Jetra je najveća žlezda u organizmu kičmenjaka, teži oko 1.4 kg kod odrasle osobe i predstavlja hemijsku fabriku. Nalazi se tačno ispod dijafragme u desnoj četvrtini abdomena i toliko je velika da nam njen pun kapacitet verovatno nikada neće trebati. Međutim, taj dodatni kapacitet ponekad može da bude veoma koristan. Jetra se otruje lakše od bilo kog drugog organa u telu, jer sve što dolazi u želudac odatle prelazi pravo u jetru. Srećom, moguće je da se ošteti i do tri četvrtine jetre, pre nego što zdravlje bude ozbiljno ugroženo. Čak i kada je jetra veoma oštećena, njene ćelije imaju ogromnu moć regeneracije i mogu da se oporave, ukoliko se ukloni izvor trovanja.

Pankreas (gušterača) leži u krivini dvanaestopalačnog creva, iza donjeg dela želuca i izgleda kao flaša koja leži postrance. Kod mnogih riba pankreas je rasut u vidu mnogobrojnih žlezdanih čvorova u crevnoj mezenteri. Pankreas ima dve funkcije:
1. Luči pankreasni sok u kome su snažni enzimi u neaktivnom stanju (npr. tripsinogen, himotipsinogen) koji su potrebni za razlaganje ugljneih hidrata, proteina i masnoća a aktiviraju se dospećem u duodenum (postaju aktivni tripsin i himotripsin).
2. Kontroliše nivo šećera u telu
Svakog dana čovekov pankreas proizvede od 1200 - 1500 kubika bistre, bezbojne tečnosti koja se naziva gušteračni sok, koji niz gušteračin kanal dospeva u dvanaestopalačno crevo. Pankreas počinje da proizvodi svoje sokove čim hrana dospe u usta. To je samo preliminarna priprema i kada kisela kaša dođe u kontakt sa ćelijama dvanaestopalačnog creva koje proizvode hormone, luči se još sokova.