EVROPA

10,5 miliona km²
710 miliona stanovnika (Evropljani)

Evropa predstavlja zapadni kraj evroazijskog bloka. Istocnu granicu cini masiv Ural, a na jugoistok u Kavkaz, dok je sa svake druge strane granica more koje prodire u kopno duboko ga usecaju}i.

Prirodna sredina

Evropu cine prirodno raznovrsni pejzazi.Velika ravnica na Severu Evrope pocinje u Flandriji, sireci se na sever Nemacke i Poljsku da bi u rusiji postala ogromna, prelaze}i u Ukrajinu, pruzajuci se od Baltika do Crnog mora. Ta ravnica izlazi na Severno i Balticko more cijie su obale niske i pescane.Stari masivi zauzimaju severni i sredi{nji deo kontinenta. Planine na tim prostorima su bile isklesane glacijalnim erozijama, koje su stvorile mnogobrojna jezera i glecerske kotline koje je more zaposelo stvarajuci fjordove. No,sredisna Evropa je podrucje Hercinskih masiva. Lednicki uticaj je jasan narocito u severnim krajevima. Izmedju tih masiva se nalaze nizije sedimentarnih basena: Londonski, Pariski,svapsko-franacki baseni. Juzna Evropa je vezana za Alpski sistem. Nju karakterisu mladje planine, nabranog reljefa, gde su gleceri jos uvek prisutni. Na zapadu se izdize brana Pirineja. Luk Alpa se protece od Sredozemlja do Beca okruzujuci dolinu Poa. Na jugu se produzava u Apenine, a na istoku u Dinarske planine i Karpate koji okruzuju Panonsku niziju i Vlasku dolinu. Ova dva poslednja lanca se spajaju na Balkanskom poluostrvu i koje se zavrsava ostrvima u Sredozemnom moru.

Klima i hidrografija

Evropa u potpunosti pripada umerenoj klimi. Njen zapadni deo je pod uticajem zapadnih vetrova, punih vlage. Okeanska klima, manj-vise hladna u zavisnosti od nadmorske visine, odnosi se na ceo severozapad kontinenta. Odlikuje se jakim kisama i blagim temperaturama. Juzna Evropa ima sredozemnu klimu cija se duzina susnog priobalja produzava kako se ide ka jugu. Zelene hrastove sume i zbunasto rastinje opstaju na visinama. Ka istoku okeanski uticaj se progresivno smanjuje i klima postaje kontinentalna, sa ostrim zimama i zestokim letima. Sever istocne Evrope je prekriven lepim cetinarskim sumama, dok je na jugu bogato tlo Ukrajine prekriveno livadama.

Hidrografska mreza je odraz istovremeno i klime i rasporeda reljefa. Reke zapadne Evrope izdeljenim reljefom obicno su kratke i karakterisu ih dvojni tokovi, jer njihovi baseni obuhvataju razlicite zone(Rona, Rajna). Istocna Evropa ima velike reke (Visla, Volga, Dnjepar) pravilnog toka, koje zaustavljaju jedino sante, zimi.Sve evropske zemlje reke pripadaju nekom od navedenih morskih slivova: crnomorskom, sredozemnom, atlanskom, slivu Severnog, Baltickog i Severnog ledenog mora, te slivu Kaspijskog jezera.

Ljudi i problemi

Evropa je naseljena vec od paleolitskog doba, okuplja, na manje od 10% zemlje, skoro 13% svetskog stanovnistva (procenat koji se brzo smanjuje zbog pada nataliteta), ali nema nikakvo etnicko ili jezicko jedinstvo (iako hriscanstvo i indoevropski jezici preovla|uju). Posle Drugog svetskog rata, Evropa je dugo bila podeljena na dva bloka koja su bila ideoloski i politicki suprostavljena. Zapadna Evropa, liberalna, odgovarala je sadasnjoj EEZ (Evropskoj Ekonomskoj Zajednici) tj. najrazvijenije zemlje kontinenta. Istocna Evropa je grupisala zemlje socijalisticke ekonomije i marksisticke ideologije, koje su bile pod okriljem SSSR. Krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih, komunisticki rezim se rusi: ujedinjenje Nemacke (1990) je praceno ponovo uspostavljanjem nezavisnosti baltickih zemalja i raspadom SSSR (1991), cepanje Jugoslavije (pocev od 1991), podelom Cekoslovacke (1992-1993). Rusenje ideoloske granice nije srusilo razlike u razvoju. One su samo postale vidljivije, sto znaci manje podnosljive, u istocnoj Evropi, opasnije za mir na kontinentu.

NAZAD / NAPRED