Smisao
juda odredjen je njegovom definicijom.Medjutim ,svrha juda nije samo
savladavanje grube snage pomocu posebnih zahvata,vec i odgajanje ili tacnije
preodgajanje covjeka kako bi postigao psihofizicku ravnotezu i zrelost.
Psihofizicka
zrelost moze se definisati kao stanje u kojem je covjek sposoban da do kraja
razvije sve potencijalne mogucnosti svoje licnosti i da se potpuno uspjesno
adaptira na svoju biolosku i socijalnu okolinu.
Da
bi istrazili da li je prosecan covek zaista postigao stanje psihofizicke
zrelosti uzecemo nekoliko vrlo poznatih i svakome lako razumljivih primera.
Posmatrajmo
kako se ponasa prosjecan covjek kada izgubi ravnotezu i preti mu opasnost da
padne.Mlatarajuci nespretno rukama,on ukoci svoje telo,i kako obicno ne uspeva
da ponovo uspostavi ravnotezu,on pada nanoseci sebi bolove i ozljede.Reakcija
straha,sto istovremeno ocituje i njegovu psihicku i fizicku nezrelost.Da se
uistinu radi o nezrelim,dakle nerazvijenim reakcijama,a ne prirodnim
reakcijama,mozemo lako videti usporedjujuci reakciju macke,ili jos bolje
majmuna.Dok se ove zivotinje,drzeci tjelo mekano i opusteno,spretno okrenu u
zraku tako da im pad ne nanese nikakve vece neugodnosti,smijesno i zalosno
drzanje covjeka nimalo nije u skladu sa njegovim,navodno,vodecim polozajem u
zivotinjskom carstvu.
Dok
su kod zivotinja reakcije straha gotovo uvijek u skladu sa situacijom i predstavljaju
prakticki optimalna resenja,reakcije straha kod coveka skoro su uvek
neadekvayne situaciji. Strah od pada ,koji je primarna vrsta straha i javlja
se,kako je poznato,vec kod novorodjenceta, potiskuje se u toku vezbanja
padova.Covjek,naucen da se ne plasi pada i gubitka ravnoteze,u stanju je putem
mehanizma transfera da kontrolira svoje akcije u mnogim situacijama kod kojih
obican covjek manifestira neadekvatne reakcije straha.Navladavsi strah,covjek
je ostvario osnovni preduvjet za potpunu biosocijalnu adaptaciju.U takva
covjeka veoma je umanjena opasnost od neadekvatnih reakcija i asocijalnog
ponasanja;uostalom,poznato je da medju vrhunskim majstorima nema nervoznih
ljudi.
Savladavanju
straha veoma mnogo doprinosi uz potiskivanje straha od pada i svijest judoka da
je fizicki nadmocan vecini drugih ljudi i da ce,ako se s nekim sukobi,vrlo
vjerovatno izaci kao pobjednik.Takav covjek nema osecanja manje vrednosti,pa
otpadaju mnoge reakcije izazvane ovim kompleksom.
Zbog
istih razloga veliki je majstor u stanju da savlada i druge emocije osim
straha,kao srdzbu, iznenadjenje,neadekvatnu tugu i nekontrolisano ispoljavanje
veselja.U toku surovog vjezbanja i kroz mnogobrojne borbe on je naucio da ga
samo potpuni dusevni mir i ravnoteza mogu dovesti do uspeha.
Zbog
svega ovoga pravi judoka je uvek cjenjen od svoje okoline,sto mu olaksava
probleme socijalne i mikrosocijalne adaptacije i omogucava skladno ispoljavanje
svih njegovih tendenca. Ostvarivanje psihicke ravnoteze i socijalne adaptacije
kontroliranim zadovoljavanjem svojih tendenca-osnovni je uslov za dozivljaj
licne srece.
Uz
ostvarenje psihicke ravnoteze i emocionalne zrelosti,judo je jedan od
najkorisnijih sportova za fizicki razvoj.Judoka je naucen na svestranu
upotrebu citavog svog tjela.Vjezbanjem,judoka nauci da brzo i tacno reaguje na
novonastalu situaciju;uvijek ima kontrolu nad polozajem svoga tijela;njegove su
kretnje skladne a muskulatura mekana i elasticna.On zna kako se s najmanje
napora postize najveci efekt,ali mu to ne smeta da u toku treninga postigne
natprosecnu fizicku snagu i izdrzljivost.
Judo
nije lako nauciti.U stvari,judo je nemoguce dokraja nauciti.Judoka,sto vise zna
sve bolje uvidja koliko jos ima da uci i koliko je njegovo neznanje.Zatim,on
stice naviku da uporno radi da bi postigao svoj cilj.
