ko je na bilo
koje pitawe te`e odgovoriti onda je to pitawe ,,
ko je bio Raspu}in '' .Grigorije Raspu}in je umro u decembru 1916 .Bilo mu je 45 god . u vreme smrti .
Rodom je iz sela Pokrovskoe , izme|u Tjumena i Toboqska ,gradova zapadnog Sibira.
Tamo je `ivio do svoje 34 god . Imao je `enu i troje djece ,farmu i nipo~em se nije razlikovao
od ostalih mje{tana . Mnogo je pio , psovao , i ~itao molitve .
Ali ipak postojala je razlika . U 14 godini `ivota za~uo je glas zbog kojeg je bio u neobi~nom
du{evnom stawu i neko vreme bio pobo`an .Taj glas se ponovo javio posle dvdeset godina . Ovog puta posledice su bile druk~ije . odgovornos za ovo le`i na drugom seqaku , Dimitriju Pe~erkinu , revnosnom tra`itequ svetosti koji je ve} posetio mnoge manastire u svim krajevima Rusije ; on je ubedio Raspu}ina u ozbiqnost wegovog poslanstva , drugim re~ima - kako bi trbao da se okrene od svog obi~nog `ivota i postane bogotra`iteq .
Godine 1905 . Raspu}in se rastaje sa porodicom , ostavqa svoje imawe i otpravqa se sa Pe~erkinom u beli svet . Posetili su sveta mesta - Atos , Jerusalim , Kijev , Moskvu i zavr{ili u prestonici .
Mogu}e je da je na po~etku svoga hodo~asni~kog `ivota Raspu}in bio iskreno ube|en u svoje poslanstvo . Episkop Teofan , koji se u to vreme sreo sa wim u Petrogradu , svedo~i o tome . Ali od 1907 godine u raspu}inu se zbila promena .
Raspu}in je postao redovna mu{terija mondenskih salona . Do{av{i na dvor pun spletki i intriga na po~etku je bio zbuwen , ali se , brzo sna{ao .
Wegov sin nije hteo da napusti zemqu , budu}i da je bio dosta vezan za wu , kao i wegova mati , ali dve k}eri nisu propustile priliku da izvuku korist od o~evog napredovawa . Po cari~inom nare|ewu bile su sme{tene u naj uglednije internate i dolazile su u dvor u goste zajedno sa velikim knegiwama .
Raspu}in za to vreme gubi svaku kontrolu : opija se , pri~a gadosti o carici i wihovim bliskim susretima , naziva je Sa{kom . Ponovo pse}uje sveta mesta ali ovaj put u druk~ijem dru{tvu . Na mestu askete Per~ekina na{le su se radoznale svetske dame .Tokom tih putovawa raspu}in je bludni~io i iskazivao sklonosti ka perverzijama , ali mlade dame koje su bile taoci tog perverzwaka nisu ni{ta smele da ka`u carici jer je carica bila nemilosrdna prema svima koji su poku{avali da se okome na wenog ,, sveca '' .
Kada je izbio rat Raspu}in se oporavqao od te{ke bolesti . Mlada seqanka Hionija Guseva , ~ije je poverewe zloupotrbio prilikom jednog putovawa , do{la je do ube|ewa da je bila prevarena od Antihrista i odlu~ila je da mu se osveti . Ovu odluku je ostvarila zariv{i mu no` u stomak . Brzo je preba~en u lokalnu bolnicu i na veliko iznena|ewe doktora ostao je `iv .@ivot Raspu}ina na dvoru se nastavqa , uprkos nezadovoqstva naroda i narodnih poslanika , zbog Raspu}inovih javnih ispada da je mir sa Nema~kom neophodan . Razdor izme|u naroda i carske porodice zahvaquju}i tom zlotvoru je sve vi{e i vi{e rastao .
Nakraju je carica morala da pogne glavu i da se pokori pred burom naroda . Raspu}in se vi{e nije motao po dvoru .
Detaqi o Raspu}inovoj smrti su odve} poznati . Objavqeni su u dnevniku ubica . Vaqa se naglasiti da su zaverenici bili vrlo sujeverni , pa su se snabdjeli jakim otrovima i revolverima . Otrovali su vino , ~ak su i pu{~ane metke utopili u otrov . Bilo ih je pet protiv jednog satira namamqenog u zamku . . .Ipak , presudila su mu tri metka . Smatrali su ga ja~im od obi~nog smrtnika , ali on je ponajvi{e bio samo pijan , razvratni mu`ik .
