Osnivanje politickih klubova


Revolucija je aktivirala politicki zivot u zemlji.Javljaju se klubovi jakobinaca i kordeljera.U Jakobinskom klubu u pocetku su bili okupljeni liberalni plemici,bankari i krupni trgovci. Kasnije su medju jakobincima prevladali predstavnici sitne burzoazije.

U Jakobinskom klubu postao je uticajan Maksimilijan Robespjer. U Kordeljerskom klubu preovladali su predtavnici sitne burzoazije i gradska sirotinja. Borili su se za dalju demokratizaciju politickog zivota i za poboljsaje ekonomskih uslova gradske sirotinje. Najistaknutiji clanovi Kordeljerskog kluba su bili: Mara, Danton, Eber....

Zakonodavna skupstina i Konvent.

U Zakonodavnoj skupstini (od 1.X 1791. do 20.IX 1792.godine) nastavljene su borbe izmedju fejanaca - predstavnika krupne burzoazije, zirondinaca - predstavnika srednje burzoazije i jakobinaca - sitne burzoazije i seljastva. U pocetku su zirondinci i jakobinci saradjivali,ali su se kasnije razisli i postali protivnici. Kako je kralja Luj XVI potajno saradjivao sa feudalnom koalicijom, narod ga je,na celu sa jakobincima, zbacio sa vlasti 10.avgusta 1792.

Posle zbacivanja kralja sazvana je revolucionarna skupstina.Konvent, u kome su jakobinci bili veoma uticajni, proglasio je republiku. Jakobinci su zahtevali vodjenje rata i uz podrsku revolucionarnih masa Pariza, izvrsili drzavni prevrat 31.maja 1793. i zaveli "jakobinsku diktaturu".

Home