Francuska u periodu 1789 - 1791

Kriza feudalne monarhije,saziv Skupstine drzavnih staleza i pocetak Revolucije.

Izbijanje revolucije u Francuskoj ubrzala je finansijska kriza koja je zahvatila francusku feudalno-apsolutisticku monarhiju.Zbog raskosnog zivota na dvoru kralja Luja XVI (1774-1792), rasalasnog plemstva i svestenstva i zbog vodjenja skupih i neuspelih ratova, Francuska je zapala u dugove koji su nekoliko desetina puta prevazilazili godisnji prihod drzave. Ona se nasla pred finansijskim slomom,jer nije bilo novca za izdrzavanje dvora,vojske i cinovnika.

Da bi nasao nove izvore finansijskih sredstava, kralj je odlucio da sazove Skupstinu drzavnih staleza, koja se nije sastajala vise od 150 godina.Skupstina se sastala u Versaju 5.maja 1789. godine. Predstavnici treceg staleza bili su vecinom iz redova krupne burzoazije. Vec na prvom koraku izgledalo je da ce rad Skupstine biti onemogucen jer su povlasceni stalezi zahtevali da se pri odlucivanju glasa po stalezima. To bi znacilo da bi trecem stalezu, i pored toga sto je imao isti broj poslanika kao prva dva zajedno, bio onemogucen uspeh.Ovakav stav kralja i povlascenih staleza  nije obeshrabrio okupljene poslanike.Oni su, 12. 06. poceli rad, a 17. 06. proglasili sebe Narodnom skupstinom i pozvali su ostale poslanike da im se pridruze.Tom pozivu najpre su se odazvali predstavnici nizeg svestenstva. Poslanici su 20. 06. odlucili da se ne razilaze dok se ne izradi ustav.

Kralj i pristalice feudalno-apsolutisticke monarhije nisu se lako mirili sa takvim razvojem dogadjaja.  Uskoro je Parizom prostrujala vest da kralj okuplja vojsku oko Pariza i Versaja.Vec 12.7. doslo je do prvih sukoba uznemirenog stanovnistva Pariza sa kraljevom vojskom , 14.7. nezadovoljstvo se pretvorilo u revoluciju. Naoruzani narod Pariza zauzeo je parisku tvrdjavu i tamnicu Bastilju,koju je smatrao simbolom apsolutizma i tiranije. Pad Bastilje 14.jula 1789. godine obelezava prestanak apsolutizma u Francuskoj i pocetak organizovanja burzoaske vlasti,jer su primerom Pariza posli i drugi francuski gradovi.Svuda su stvarane gradske samouprave i formirane narodne garde. Revolucija je zahvatila i seljacke mase,koje su napadale zamkove,unistavajuci dokumenta o feudalnim obavezama.

 Vladavina krupne burzoazije.

U pocetku Revolucije bili su angazovani svi slojevi treceg staleza,ali je dogadjajima rukovodila krupna burzoazija.Ona je dobila rukovodecu ulogu u novim organima vlasti gradskih samouprava,a Narodna garda je bila njena oruzana snaga.Iz vatre zapaljene Bastilje rodila se nova politicka vlast u gradovima.Kada su u seljackom pokretu buknula uporista  feudalne vlasti u unutrasnjosti,na sednici Skupstine u noci 4.8. 1789. godine proklamovano je da je feudalni poredak ukinut,ali su seljaci bili prinudjeni da za zemlju plate otkup bivsim feudalnim vlasnicima.Usvojena je Deklaracija prava coveka i gradjanina.U Deklaraciji se kaze da se ljudi radjaju i ostaju slobodni i jednaki u pravima.Deklaracijom se obezbedjuje sloboda,svojima i bezbednost.a zakon se istice kao izraz zajednicke volje.

Ustav od 1791.godine

Ustav je usvojen 1791.godine.Francuska je postala ustavna monarhija sa pravom kralja da moz odgoditi izvrsenje skupstinskih odluka.Puna politicka prava dobio je mali broj ljudi,samo oko 4,5 miliona od 25 miliona stanovnika.Ustav je izrazavao burzoaski karatkter drzavnog i drustvenog uredjenja Francuske.Po Ustavu je izvrsena nova podela Francuske na departamane,cime je umesto feudalne razjedinjenosti zavedena crvsta centralizacija,koja je odgovarala interesima krupne burzoazije.

Home