Privredni razvoj otezava neokolonijalizam-produzetak kolonijalizma. Neokolonijalizam je politika bivsih kolonijalnih sila i drugih visoko razvijenih zemalja koja tezi da odrzi svoj povlascen polozaj u bivsim kolonijama i drugim nerazvijenim zemljama. Nerazvijene zemlje uglavnom nisu u mogucnosti da se razvijaju bez pomoci iz inostranstva- nedostaje im kapital, skolovana radna snaga i drugo. Bivse kolonijalne sile pruzaju im pomoc u razvoju. Ali, pri tom one koriste privrednu zavisnost i siromastvo da bi ekonomsku i politicku zavisnost nametnule u novim oblicima. Tako, one u siromasnim zemljama ulazu svoj kapital pod vrlo povoljnim uslovima. I dalje, razvijene zemlje diktiraju nise cene sirovina na svetskom trzistu. Glavni nosioci neokolonijalizma u svetu su SAD, Nemacka, Velika Britanija, Francuska, Belgija i Holandija.

Osnovna obelezja privredi daje poljoprivreda, a u nekim zemljma proizvodnja nafte, prirodnog gasa i fosfata. Po nesto razvijenijoj industriji isticu se Egipat i zemlje Magreba. U mediteranskom primorju gaje se zita-psenica i kukuruz, povrce, duvan i tipicne mediteranske kulture-agrumi, smokve, masline i vinova loza. Po atlaskim visoravnima i polupustinjskim oblastima gaje se ovce, koze, goveda i kamile, koje su ovde doterane iz Arabije pocetkom nove ere. Po oazama se gaje urmina palma, zita, povrce, a ima i socne trave za napasanje stoke. Zbog visokih temperatura tokom cele godine i obilja vlage zemlja se stalno obradjuje, pa skoro svuda dobijaju po tri roda godisnje. Najvaznija biljna kultura je pamuk, koji ima fino, dugacko i tanko vlakno, pa spada u najbolje vrste pamuka u svetu. Jedan od osnovnih problema Egipta je prosirenje obradive povrsine. Libija i Alzir imaju Veliku proizvodnju i izvoz nafte, Alzir je veliki izvoznik prirodnog gasa Evropu podmorskim gasovodom a gotovo sve zemlje su veliki proizvodjaci i izvoznici fosfata.

Cuvanje stoke u Ugandi

Brana u Kongu