ГЕНЕЗА НОВЦА

            Новац у облику којем постоји у развијеној тржишној привреди и развијеном робним друштву имао је своју генезу без чијег  познавања  није  могуће схватити његову суштину ни његове данашње облике и функције. Обично се наводе четири основна облика вредности:

             Развојем робне производње мењао се и усавршавао и начин изражавања вредности робе. тако је дошло  и  до  настанка  новца.  Наиме,  прометна  вреднот  робе као  начин  изражавања  вредности, историјски се мењала тако да се као њен најразвијенији облик јавља новчани израз вредности. Тиме се, у ствари , превазилази систем непосредне размене робе за робу (трампа),а прометна вредност се мења утолико што се величина вредности робе сада више не изражава било којом робом, него у мањој или већој количини само одређене врсте робе (новца). У почетку док је робна производња још била у фази настанка, размена је била случајна. Јер, производња за тржиште тада се јавља само као повремено и то као некакав изузетни случај. Наиме производња ради размјене није била устаљенља нити доминанта. Она се јавља само спорадично и повремено.Начин изражавања вредности робе у тој почетној фази робне производње био је једноставан , а његове карактеристике условљене чињеницом да је размена још била случајна. Отуда се такав начин изражавања вредности и означавањавредности и означава као једноставан или случајан облик вредности. Развој призводних снага имао је за резултат даљу експанзију робне произвидње. Наиме развојем материјалне производње стварају се све веће  могућности за размену, јер се производња вишкова производасве више развија и устаљује као размјена ради размјене. Размјена више није случајна нити нека спорадична појава. Јер, разменски односи су тада развијенији, односно развијеније су могућности да се величина вредности било које робе изрази потпуније.Значи у односy на претходни начин изражавања вредности, развијенији или потпуни облик вредности свакако има значајне предности. У ствари развојем робне производње постепено се долази до тога да се из мноштва робног света почињy издвајати одређене врсте робр које се све више и све чешће прихватају као еквивалент у робној размени. Тако је, наиме, настао општи облик вредности који у условима још непосредне размене робе за робу представља најсавршенији начин изражавања вредности робе. Уколико би се послужили сличним примером, као што је приказан и развијени облик вредности, онда би се илустрација овог општег облика вредности могла да изгледа овако:

             Тако је систем размене роба постао ефикаснији, јер се њихова вредност изражава једноставно- само једном робом, а на једном одређеном простору и на јединствен начин.Значи у условима општег облика вредности, фактички је постојала одређенаврста ограничене универзалности општег еквивалента јер је одређена врста робе важила као општи еквивалент само за одређене привредне просторе.Тако је рецимо у условима развијеног сточарстава и лова као општи еквивалентмогла служити одређена врста коже, али зато у условима развијеног риболова то могла да  буде одређена врста шкољке. Међутим, дужим историјским развојем робне производње постепеносе превазилазе такви разменски односи да се y функцији еквивалента алтернативни могу наћи различите робе. Наиме, у робном промету се све чешће и све више, у тој функцији јавља једна те иста врста робе, да би се тако постепено дошло до једног јединственог универзалног и општеважећег еквивалента. тако, у ствари, настаје један историјски нов начин изражавања вредности, познат као новчани облик вредности. За разликy од општег облика вредности, када се у функцији еквивалента такође налази само једна роба, за новчани облик вредности је карактеристично да је то једна одређена врста робе која је стекла монопол у вршењy те функције.У свим случајевима и за све врсте робе, један једини универзални еквивалент и општеважећи еквивалент - новац.