ПАРИТЕТ НОВЦА

     Постоји проблем де се валута једне земље конвертује  у валуту неке дгуге земље. Јер независно од тога да ли се  то претварање врши посредством злата, купљена роба  у међународној робној размени фактички се исплаћује у националној валути продавца. Отуда и потреба де се учесници у међународној робној размени договоре о заједничким критеријумима за утврђивање односа измеђy њихових националних валута. Тај однос је познат под општим појмом интервалутарни паритет или једноставно паритет новца. Као што је познато, емитовани чисти новац нема златно покриће. Самими тим њихов однос не може бити егзатно утврђен. Пошто, Међутим, тај папирни новац у промету ипак репрезентује злат, они се објективно налазе у одређеном односу.Већ неколико деценија постоји споразум између већег броја земаља чланица Међународног  монетарног  фонда према којем је заједнички критеријум за односе између њихових националних валута количина злата коју оне представљају у промету. Тако дефинисан однос међу различитим националним валутама познат је под називом златни паритет.Реч је уставари о томе да држава одређује колико се јединица националне валуте може исковати изједног грама злата, односно колико јединица националне валуте у промеру представља један грам злата.Стварни однос између појединих националних валута успоставља се на тзв. новчаној берзи.Међутим у савременим условима када се као средство размене користи чисти папирни новац питање количине новца у оптицају има и теоријски значај. Јасно је у ствари, да количина емитованог новца не може бити произвољна, нити се може издавати у неограниченом износу. Стога се као основни фактор за количину новца који је потребан једној привреди као средство размене узима постојећа количина робе у промету.Укупан збир њихових цена представља основну детерминанту за количину тог новца који је у одређеном периоду потребан робном промету. Укупна количина новца у робном промету зависи и од тога да ли је у том  одређеном периоду било продаје робе на кредит, јер се та размена робе обавља без употребе новца као куповног средства. То значи да је за износ цена продате робе на кредит потребно мање новца. Уколико међутим, у том истом периоду буду доспела плаћања робе која је раније продата на кредит биће потребна већа укупна количина новца.