Cetiri plemenite istine

Ovako je govorio Buda, Prosvetljeni: Zahvaljujuci nerazumevanju, neshvatanju cetiri stvari, morao sam i ja, baš kao i vi, ucenici moji, toliko dugo da lutam ovim beskrajnim putem radanja i preporadanja. A koje su to cetiri stvari? To su Plemenita istina o patnji, Plemenita istina o nastanku patnje, Plemenita istina o prestanku patnje i Plemenita istina o Putu koji vodi do prestanka patnje.

Sve dok apsolutno istinito znanje u pogledu ove cetiri plemenite istine nije sazrelo u meni, sve dotle nisam bio siguran da li sam postigao konacno prosvetljenje, nenadmašno u citavom ovom svetu sa svim njegovima nebeskim bicima, zlim duhovima i božanstvima, medu svim asketama i monasima, duhovima i ljudima. Ali cim je apsolutno istinito znanje u pogledu ove cetiri plemenite istine postalo sasvim jasno u meni, javilo mi se pouzdanje da sam postigao konacno i nenadmašno prosvetljenje.

I otkrio sam tu duboku istinu, tako tešku da je zapazimo, tešku da je razumemo, smirujucu i uzvišenu, koju ne možemo osvojiti pukim razmišljanjem i koja je vidljiva jedino mudrima.

Ovaj svet, medutim, prepustio se zadovoljstvima, ushicen je zadovoljstvima, zaokupljen je zadovoljstvima. Zaista, takva bica teško ce razumeti zakon uzrocnosti, uslovljenost nastanka svake stvari; neshvatljivo ce za njih takode biti okoncanje svega što je nastalo, napuštanje svakog oblika preporadanja, utrnuce želje; nevezivanje, utrnuce, Nirvana.

Pa ipak, ima bica u cijim ocima je tek malo prašine: ona ce biti u stanju da ugledaju ovu istinu.

 

<<NAZAD