RUSIJA

Rusija ili Ruska Federacija je prostrana evroazijska drzava koja po mnogim osobinama ima odlike posebnog kontinenta. Njena duzina u pravcu zapad-istok dostize 10 hiljada km , te razlika u vremenu iznosi oko 10 casova. U pravcu sever-jug sirina teritorije iznosi preko 3000 km, te se Rusija proteze kroz razne klimatske zone, od hladne articke na severu, od tople suptropske na jugu.Za razliku od Rusije Ukrajina je u toplijem kontinentalnom i suptropskom podneblju. Iako izlazi na 12 mora Rusija je ostala izvan glavnih pomorskih puteva sveta .Pre svega, to je po geografskom polozaju kompaktna kontinentalna drzava otvorena prema hladnom Artiku na severu i ogradjena visokim planinama na jugu, izuzev otvorenosti prema Ukrajini koja je njen juzni susjed.Prostrane nizije koje preovladjuju u zapadnom dijelu Rusije (Ruska ili Istocnoevropska nizija) cine zemlju otvorenom prema ostalom delu Evrope.Hladna Sibirska visoravan istocno od Jeniseja otezava veze sa Dalekim istokom, odnosno sa pacifickom obalom zemlje.Rusija ima kopnene granice sa 13 drzava, a u podrucju uglavnon zaledjenog Beringovog moreuza sasvim se priblizava Aljasci odnosno americkom kontinentu.

Kontinentalni karakter drzave ogleda se pre svega u klimi. On je uslovljen polozajem ove zemlje u odnosu na velike svetske okeana. Kako su zime hladne, a leta topla godisnja amplituda prelazi 50 stepeni celzijusa.U Jakutskoj oblasti (Sibir) ziva se na temperaturi spusta do -70 stepeni celzijusa.S druge strane, u oblasti Kaspijskog jezera letnja se temperatura moze popeti do 45 s. Vecu kolicinu padavina prima crnomorska obala i obala Pacifika. Unutrasnjost zemlje je uglavnom suva te znatne prostore zauzimaju stepe.

Veoma vazan je izlaz na Atlantik preko Barencovog, Baltickog i Crnog mora. Izlaz na Pacifik otvara Rusiji puteve ka Japanu, Australiji, dok izlaz na Artik ima manje ekonomsku, a vise stratesku vaznost. Rusija se prostire od Baltickog mora, pribaltickih drzava i Finske na zapadu, do Tihog okeana na istoku. Pored evropskog dela, njoj pripada i citav Sibir,tj. severna Azija. Rusija je zemlja nad kojom Sunce nikad ne zalazi:kada se iznad njenih zapadnih oblasti spusta mrak, iznad istocnih se radja Sunce. Rastojanje od zapadnih do istocnih granica iznosi 10 000 km, a od severa do juznih vise od 3 000 km. Rusija se velikim delom prostire daleko na sever, gde su zime vrlo hladne i duge . Prostrane oblasti se nalaze duboko u unutrasnjosti kontinenta, daleko od okeana i mora, pa do njih slabo prodiru vlazne vazdusne mase. Osim toga, nalaze se po strani od glavnih svetskih plovidbenih puteva. Mada izlazi na 12 mora i ima morsku obalu duzu od 15 000 km, Rusija je pretezno kontinentalna zemlja. Rusija izlazi na mora koja su od 5 do 10 meseci u godisnje zaledjena ili, pak, na zatvorena mora cije moreuze kontrolisu druge zemlje. Na obali Severnog ledenog okeana jedino se nikad ne ledi obala Barencovog mora, gde se nalazi luka Mirmansk. Mirmansk je najveci grad i industrijski centar na tako velikoj geografskoj sirini-200 km severno od polarnika.Evropski deo Rusije cini monotona ravna ili blago zatalasana Istocnoevropska nizija. Njen najnizi deo je Prikaspijska nizija, ciji je nivo i do 28 m nizi od nivoa Svetskog mora. Najveci deo povrsine je izrazita ravnica. Na zapadu je Valdajska gora, na istoku je Privolska uzvisina, a na krajnjem jugu Kavkaz.

Glavni grad Rusije je Moskva.

U evropskom delu Rusije izdvaja se vise manjih regija Moskovska regija ili regija centra, zauzima sredisnji prostor evropskog dela Rusije. Ona je industrijski centar Rusije. Vrlo plodno zemljiste, cernozem, pokriva samo njen juzni deo. Bogata nalazista gvozdene rude su oko Tule,Voronjeza i Kurska, a mrkog uglja u velikom Podmoskovskom basenu. U sredistu regije nalazi se Moskva, glavni i najveci grad i industrijski centar Rusije. Moskovska regija je privredno najrazvijeniji deo Rusije, ekonomsko jezgro zemlje. Oko Moskve se razvio niz satelitskih gradova sa jakom industrijom. Moskva ima pet aerodroma i luku koja je kanalima i plovnim rekama povezana sa pet mora .Krupni industrijski centri u ovoj regiji su Jaroslav, Ivanovo, Tula, Vladimir, Smolensk i dr.. Regija severa prostire se severno od regije centra.U juznom delu regije je tajga, a u severnom delu tundra.Tu zivi vise malobrojnih naroda: Kareli, Laponci, Komi ,Nenci i drugi .

Pribalticka regija, ciji manji deo pripada Rusiji, regija je snazne industrije. U njoj se nalazi Sankt Petersburg posle Moskve najveci grad Rusije, koji je i najveca luka Rusije. Vise od polovine industrijskih preduzeca u ovom velikom gradu cine fabrike elektroindustrije i masinske industrije.

Polvozje obuhvata oko 200 km sirok pojas Volge.Volga izvire u Valdajskoj gori, a uliva se velikim delom u Kaspijsko jezero.Duga je 3 688 km, a u donjem toku siroka do 8 km.V olga prolazi kroz razlicita klimatsko - botanicka podrucja: sumovito , sumsko-stepsko, stepsko i na kraju polupustinjsko. U severnom delu Povolzja ima bogatih suma i nalazista nafte, u sredini se uveliko proizvode zito suncokret i ima nalazista prirodnog gasa. Na jugu su znacajne stocarske oblasti, a na Kaspijskom jezeru solane. Na Volgi, njenim pritokama i kanalima, izgradjeno je vise brana, vestackih jezera i velikih hidrocentrala. Najvece vestacko jezero je tzv. Volsko more kod Volvograda. Volga sa svojim plovnim pritokama povezuje velike rudarsko - industrijske oblasti Urala i ukrajinskog Donjeckog basena, izvore nafte oko Kaspijskog jezera i industriju Centra i Sankt Petersburga.

Ural planina duga 2 800 km, a siroka i do 150 km. Njegov najvisi vrh je Narodnaja. Bogat je mnogim rudama. Ural spada u najvece rudarsko - industrijske oblasti Evrope.Najveci industrijski centri su Jekaterinbburg, Magnitogorsk i Cenjabinsk.

Sibir , severni deo Azije,prostire se od Urala na zapadu, do Tihog okeana na istoku. Prostire se na povrsini od 11 miliona kilometara kvadratnih, pa je veci od Kanade,Kine ili SAD , koje su posle Rusije najvece zemlje sveta. Sibir se deli na dve oblasti razlicite po reljefu: zapadni Sibir, izmedju Urala i reke Jeniseja , koji cini Zapadnosibirska nizija, najveca nizija na zemlji, i istocni Sibir, istocno od Jeniseja koji cine pobrdja, visoravni i planine. Siri pojas Sibira koji se nalazi pored Tihog okeana naziva se Daleki istok. Najostriju klimu sa dugim i ostrim zimama ima istocni Sibir.Tu je u Verhojansku, zabelezena najniza temperatura na severnoj polulopti 78 S ispod nule.Sneg ponekad pada i u avgustu. U juznom Sibiru leta su vrlo topla. U najvecem delu Sibira padavine se izlucuju pretezno u ljetnjoj polovini godine, pa zimi ima malo snega.