Мит, култ и филозофија

Свако казивање мита у прошлости имало је култно значење, веза између мита и култу постоји кроз читаву митску историју, то јест од самог његовог настанка. Због тога се може рећи да не постоји мит без култа, као што не постоји култ без мита. Готово је немогуће наћи митске мотиве који немају ослонца у култу, а тако исто ритуалне обреде без митског уплитања. Може се рећи да је то последица услова у којима су митови казивани, одређено вријеме, мјесто и наравно професионални приповједачи. На тај начин свако казивање мита била је већ једна култна радња. А знамо да се човјек у култним радњама уздиже до божанског, и најчешће понавља један важан догађај који се догодио у давној прошлости.

Суштина сваког религијког култа је у чудесном представљању божанског бића помоћу одређених вјерских ритуала, који су теме-љени на митским казивањима. Тако да је немогуће и замислити мит без култа и култ без мита, толико су они међусобно повезани, колико је мит испуњен култом, толико је култ испреплетен митом.

Узмимо примјер ,,царго” култова у Океанији. Било би тешко објаснити читав низ неубичајених поступака а да се не присјетимо њиховог митског тумачења. Пророчки култови су прорицали раздобље изобиља и блаженства. Урођеници ће поново бити госпо-дари на својим острвима и неће више радити, јер ће се мртви вратити у чудесним лађама пуним хране, налик трговачком бродо-вима које бијелци дочекују у својим лукама. Стога већина тих ,,царго” култова захтијева с једне стране уништавање домаћих живо-тиња и оруђа, а с друге стране изграђивање пространих спремишта у која ће бити смјештене залихе које донесу мртви.

Оваквих примјера има много али једно је сигурно да поредећи мит и култ и узимајући у обзир њихову повезаност може се закључити да митиови нису просте приче које објашњавају свијет, већ настоје да помоћу приче и сликовитог приказивања оживе првобитну стварност. А опет је све то у циљу да се здовоље човјекове вјерске и моралне потребе.

Колико год било тачно да не постоји мит без култа и култ без мита, ипак се не може рећи да је ритуал толико битан састојак мита у том смислу као да никад и нигдје није било митских казивања чији су ритуални елементи били сасвим занемарљиви, а исто тако као да никад и нигдје није било ритуалних обреда чије је митско излагање било сасвим штуро.

Скоро у свим древним културама постојала су два основна култа:

Ų култ природе и

Ų култ предака

Ова два култа сматрају се темељима двеју прво битних религија - натурализма и анимизма, у којима су, опет, садржана два филозофска погледа на свијет - материјализам и идеализам. Дакле мит је предходио и религији и филозофији, то јест био је њихов првобитни облик.