Саджај митских прича

Догађаји које митови описују нису се стварно догодили, они су у већином плод људске маште и ако такви не могу се узети за историјске чињенице. Међутим постоје митови чија се основа те-мељи на чињеницама, али таквих је мало већином су у цијелости измишљени.

Теме митских прича, у већини случајева, везане су за ібожа-нски свијетІ од којег у сваком погледу зависи овај наш земаљски свијет. Дакле у средишту митова налазе се најчешће богови, полубогови и многа друга надприродна бића којима је су обични смртници подређени. У митовима се појављује мноштво богова, што значи да су политеистички (многобожачки). Иако се у митским при-чама сусрећемо са мноштвом богова они нису ту дошли &љуот;ниоткуд&љуот;, смишљена је и историја богова. У неким се митовима и објашњава редослед божанских нараштаја, тако да слушалац добија представу једног добро уређеног божанског свијета.

Такође честе теме митских прича су постанак свијета, пори-јекло људског рода, животиња и биљака, као је човјек дошао до ватре, као су настали рад, старост, болест и смрт као и многе друге фасцинантне теме. У митовима је, као и у сновима, готово све мо-гуће тако да се сусрећемо са невјероватним призорима као што су: оцоубиство, братоубиство, родоскрвнуће, канибализам, силовање, убиства која се често и не осуђују и многи други.

Чак је и политика нашла мјесто у митским причама, тако да су неки митови служили и политичким циљевима. У енглеској и Француској у 17. вјеку врховна моћ краљева оправдавала се сјеровањем да их је Бог поста-вио да владају. У нацистичкој Њемачкој мржњу према другим расама дјелом су оправдавали оживљавањем древне германске митологије.

Сви митови без обзира из којег народа потичу дају нам пре-дставу о свијету у којем владају тајанствене, надприродне силе, богови и многа друга надљудска бића која одређују људски живот и самим тим га чине тешким и опасним.