Узроци настанка мита

У неким случајевима митови су настали као могуће објашње-ње (тада) непознатих појава. Као нпр. гром - стари Грци нису знали данашње научно објашњење грома, већ су смислили мит о богу Зевсу који управља овом природном појавом. Све појаве које се нису могле логички објаснити нашле су своје мјесто у митовима, гдје су уз помоћ надприродних сила и бића објашњене у потпуности, од самог настанка па до најситнијих детаља. То значи да се митови односе увјек на стварање, тј. мит саопштава како је нешто започело постојати, односно како је нешто настало. Упознавањем митова упознаје се извор ствари, и тада оне постају много ближе и јасније. Чињеница је да се људи боје непознатих ствари, и ту се можда може наћи разлог зашто су људи одувјек тежили, као на примјер у митовима, за објашњењем свега могућег.

Данашња ситуација је неупоредиво другачија. И није ни чудо што је данашњи човјек сасвим неповјерљив према митовима. Наука је толико напредовала да је успјела не само потисне мит као могуће објашњење настанка свијета или нечег другог, већ је успјела да побије његову духовну вриједност. Ми више нисмо у стању ни да замислимо да би могао постојати неки други облик сазнања и истраживања поред научног. А наука је неповјерљива према ства-рима које превазилазе границе људског ума, које се не могу логички објаснити.

Не треба ово схватити као критику науке, без које се не може ни замислити данашњи свијет. Нити треба да постоје неспоразум и недоумице између мита и науке као два историјски различита извора сазнања. Науци припада примарно мјесто, али то не значи да мит треба занемарити.