Zemlja

Zemlja se formirala pre četiri milijarde godina i u početku je bila vrlo topla. Veruje se da je tada postojalo samo jedno veliko kopno okruženo okeanom. Kasnije se to kopno cepalo i formiralo se šest danas poznatih kontinenata. Zbog svoje velike geološke aktivnosti Zemljina  površina se relativno brzo menja tako da je teško videti neke pojave iz prošlosti kao na primer kratere. Zemlja je podeljena u nekoliko slojeva po dubini koji imaju određena hemijska i seizmička svojstva. To su:

1) kora(5-40 km dubine)

2) gornji mantl(40-400 km),

3) donji mantl(400-2900 km)

4) spoljnje jezgro(2900-5150 km),

5) unutrašnje jezgro(5150-6378 km).

Kora varira po debljini. Na dnu okeana je debela 10 km dok je na kopnu oko 30 km. Većina mase Zemlje se nalazi u mantlu dok je ostatak u jezgru. Jezgro je verovatno sastavljeno od Fe ili Fe i Ni ali postoji mogućnost postojanja i nekih lakših elemenata. Temperatura u središtu jezgra iznosi 7500 K što je toplije nego na površini Sunca. Donji mantl se verovatno sastoji od Si, Mg i O sa ponešto Fe, Ca i Al. Gornji mantl je većinom iz Mg Fe silikata, Ca i Al. Kora se sastoji od Si dioksida i nekih drugih silikata. Zemlja je planeta sa najvećom gustinom u Sunčevom sistemu. Druge terestričke planete verovatno imaju istu strukturu, ali za razliku od ostalih Zemljina kora je podeljena u nekoliko tzv. tektonskih ploča koje se kreću jedna nezavisno od drug po površini vrućeg mantla.

            Oko 71% Zemljine površine je pokriveno vodom. Zemlja je jedini planet na kojem je moguće postojanje vode u tečnom obliku (postoji mogućnost postojanja vode ispod površinskog leda na Jupiterovom mesecu Europa). Ti veliki okeani su osnova za postojanje života kakvog danas poznajemo. Ujedno veliki toplotni kapacitet vode održava temperaturu na Zemlji relativno stabilnom. Zemlina atmosfera se sastoji od 77% N, 21% O i Ar, CO₂ i vodene pare u tragovima. Najvjerovatnije je deo CO₂ u atmosferi Zemlje na početku bio puno veći ali se on absorbovao tokom vremena u karbonatne stene. Zemlja poseduje magnetno polje prouzrokovano električnim strujama u jezgru. To magnetno polje stvara u atmosferi sloj električki nabijenih čestica koji se naziva magnetosfera. Uticaj sunčevog vetra na magnetosferu prouzrokuje pojavu aurora. Zemlja poseduje jedan prirodni satelit koji se zove Mesec.

        Kruži oko Zemlje na prosečnoj udaljenosti od 384400 km. Mesecu treba oko 27 dana da obiđe zemlju. Isto toliko mu treba da se okrene oko svoje ose pa iz toga proizlazi da je uvek istom stranom okrenut prema Zemlji. Mesec nema vlastiti izvor svetlosti već reflektuje Sunčevu. Kada je Mesec između Zemlje i Sunca mi ga možemo videti, ali kako se kreće oko Zemlje vidimo sve manji i manji njegov deo. To menjanje se naziva ciklus faza ili mena. Na Mesecu se mogu videti svetlija i tamnija područja. Svetla područja nazivamo zemlje, a tamnija mora. Mesec nema atmosfere a do sada se mislilo da nema ni vode. Najnovija misija svemirske letilice Lunar Prospector pokazala je da se ispod površine Mesečevih polova nalazi između 10 i 300 miliona tona leda. Površina Meseca je vrlo bregovita i stenovita. Takođe su po celoj površini razasuti krateri raznih veličina od sasvim malih do onih u prečniku par stotina kilometara. Prečnik Meseca iznosi 3476 kilometara.

Nazad...