Манастир ОСТРОГ

    Високо изнад Бјелопавлићке равнице, на њеној западној страни, између Никшића и Даниловграда, при једној окомитој стијени, налази се манастир Острог.

    Иако су прве основе овог манастира дали неки испосници, који су у острошким пештерама нашли погодно мјесто за свој усамљенички  и подвижнички живот, његовим првим оснивачем с правом се сматра св.Василије Острошки, митрополит Захумско-херцеговачки.

    Кад је св.Василије, почетком друге половине ХVII вијека, добио на управу источнохерцеговачку епархију, он је першао из манастира Требиња (Тврдоша) негдје у околину Никшића. Ту се почео носити мишљу да оснује један манастир. По народном предању, прво мјесто које је за ту сврху узео у обзир била је Милића Пећина, која се налази западно од села Загорка, у Пјешивцима. Затим је дошло у обзир једно црквиште поред села Дреновштице, такође у Пјешивцима. Напокон се одлучио за садашње мјесто на коме се налази манастир Острог. Ту је обновио оно што је затекао покуповао нешто од најближег земљишта и све то приложио манастиру. У свом завјештајном писму он о томе каже:”То све приложих и дах цркви у Острог... гдје ми је тамо други труд и именије, које приложих... за своју душу од својего усрђа.“ Овим својим поступком, дакле, св.Василије поставио је основ манастиру Острогу.

    Манастир је добио име по брду које се високо уздиже изнад њега. Отуда му још и назив Подострог и дијели се на Доњи и Горнји манастир. Горњи је удаљен од доњег 20 до 30 минута хода, а узаним колским путем и читав сат. Терен око манастира и његова околина са густом шумом ванредно лијепо и импресивно дјелује на посјетиоце. Најупечатљивије дјелује Горњи манастир са своје двије пећинске црквице које се налазе високо  у стијени, и са чудотворним моштима Острошког Светитеља, које су ово мјесто учиниле једним од најпосјећенијих светилишта Српске Цркве. Ово мјесто одликује се пријатном климом и природним ријеткостима. Оно има најмању разлику између зимске и љетне температуре у нашој земљи. У Горњем манастиру успјева винова лоза, чак и нар (морски шипак), мада је његова надморска висина скоро 900 метара.

    У Горњем манастиру налазе се двије црквице. Једна је (горња) посвећена Часном Крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живјелиу прије св.Василија, а по другој, пак, коју је још Вук Караџић прибиљежио по казивању острошког архимандрита Никодима Раичевића, саградио је митрополит Василије. И ова је црквица живописана, вјероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти св.Василија. 1774. године монах Михаило Васојевић, с благословом Игумана Јосифа Бошковића, за спомен себи и својим родитељима, дозидао је уз црквицу припрату.

    Садашње келије у Горњем манастиру скоријег су датума, јер су старе изгорјеле 1923. године. Обије пећинске црквице које су без дрвне конструкције, том приликом остале су неоштећене. Нове келије у Горњем манастиру, започете 1923, завршене су 1926. године за вријеме управе архимандрита Леонтија Митровића. Архимандрит Митровић подигао је у Горњем манастиру и још једну већу зграду за преноћиште поклоника. Ова зграда срушене је 14.новембра 1958. године од стијења које је са високих острошких литица на њу пало, али је ове године поново оправљена. Том приликом жртава није било. Једну мању зграду у Горњем манастиру, звану “Кулица” , подигао је дугогодишњи чувар Ћивота, Христифор Љепева, негдје у другој половини ХIХ вијека.

     Мјесто на коме се налази Доњи манастир раније се звало Косјерадићи или Госерадићи. У вријеме оснивања манастира около је било насељено и имало јечак и сеоску цркву. Кад је митрополит Василије купио ово и нешто од околног земљишта, он је  у близини те цркве подигао амбар и кућу за млађе, те од свега тога касније постаде манастир-Доњи манастир Острог. У непосредној близини овог манастира постојала је још једна црква, подигнута1723. године а посвећена св.Георгију. Она је срушена за вријеме слијегања земљишта 1896. године. Садашња црква у Доњем манастиру, посвећена св.Тријици, подигнута је 1824. године одобрењем митрополита Петра I, трудом архимандрита Јосифа Павићевића, а прилозима побожних хришћана. Горњи дио звоника ове цркве подигнут је прилозима једне побожне Приморке у другој половини ХIХ вијека.

    Конак на кршу, више цркве у Доњем манастиру, саградио је 1742. године архимандрит Стефан Павићевић, док је други подигао 1800. године игуман Петроније Дамјановић. Први је проширен 1881, трудом и настојањем епископа Захумско-рашког Висариона Љубише, а други 1936. године, када је обновљен и велики потпорни зид, за вријеме управе архимандрита Леонтија Митровића. У Доњем Манастиру налази се једна мања зграда, звана “Кулица”, али вријеме њеног постанка је непзнато.

    Први игуман у манастиру Острогу био је Исаија из села Попа крај Никшића.

    Иако се Острог не може да мјери по својој архитектури и фрескама, са нашим великим и значајним средњовјековним манастирима, он им је зато раван по својој духовној и националној улози.    

Врати ме на прву страну.