Sveti Sava

Veliki `upan Stefana Nemawe i wegova `ena Ana imali su tri sina:Vukana,Stefana i Rastka.

Najmla|i sin Rastko ro|en je 1173.godine.Vaspitavao se na o~evom dvoru, ali je jo{  u djetiwstvu  pokazivao veliku qubav i naklonost prema kwizi, nauci, tihom usamqenom `ivotu, molitvi i duhovnim stvarima, nasuprot svojoj bra}i koja su volela kowe ,lov, oru`je, igre i rasko{.Kada je Rasku bilo 15 godina otac mu je dao na upravu Hum.Tu je mogao da se zabavqa sa mladim velmo`dama i da se upucuje u dr`avni~ke poslove.Me|utim, ni zabava, ni vite{ke igre, ni dr`avni poslovi nisu Rastka   privla~ili. Najradije  je odlazio u planinu, gde je wegov otac gradio  manastir Studenicu.Ciq wegovih ma{tawa bila je Cveta Gora Atonska.Glas o ~udesnoj i divnoj Svetoj Gori {irili su naro~ito svetogorski monasi,koji su odlazili na sve strane  da sakupqaju milostiwu za svoje manastire.Kada je Rastko jednom prilikom do{ao iz Huma roditeqima,zatekao je nadvoru svog oca svetogorske monahe, iz manastira Pantelejmona.Jedan od wih je bio Rus ,veoma obrazovan,tako je na Rastku razumqivom jeziku mnogoi lepo pri~ao o Svetoj Gori . Rastko je  sklon  duhovno  `ivotu, razgovarao sa kalu|erima i mnogo pitao o Svetoj Gori, o monasima, o manastirima i `ivotu u wima.Kada je doznao da je Sveta Gora miran i tih kutak zemqe, obrastao u naj`ivopisniju {umu zimzeleni, da je ukra{ena mnogim manastirima u kojim hiqade  kalu|era provode svoj `ivot u stalnim molitvama i moqewima Bogu,u postu i svakoj drugoj uzd`qivosti; da tamo ima puno biblioteka i svetih i pobo`nih kwiga, mladi se Rastko odlu~i da i sam po|e sa kalu|erima u Svetu Goru i da postane kalu|er.Ali,kako je znao da my roditeqi  ne bi dopustili da ih on ostavi, y wemu preovladava qubav prema Bogu i, on se, no|u iskrade od roditeqa  i pobe`e, sa kalu|erima u Svetu Goru. Tamo se Rastko zamona{io i dobio ime - Sava.

U ~itavoj Svetoj Gori, Sava se pro~uo kao najstro`iji mladi isposnik. On    jepro{ao bos ~itavu kamenitu Svetu Goru , po trwu i kamewu, nose}i usamqenim monasima hleba i vode, i tra`e}i za sebe wihove svete molitve. Mnogi su tako iz udaqenih krajeva Svete Gore, dolazili da vide mladog monaha Savu i da se dive wegovoj veri, pobo`nosti i `ivotu.

Savin otac Stefan Nemawa 1196. godine sazove sabor u Rasu i povu~e se sa prijestola, a za svoga naslednika postavi sina Stefana. Bilo je to na Blagovijesti. Sutradan su se Nemawa i wegova `ena zamona{ili. On kao monah Simeon ode u Studenicu, a ona kao monahiwa  Anastasija u `enski manastir Svete Bogorodice u Toplici. Godine 1197.Simeon odlazi u manastir Vatoped na Svetoj Gori kod svog sina Save. Mnogo je pomogao tom , ali i drugim svetogorskim manastirima.

	SVETI SAVA, freska iz manastira Mile{eva, 1230. godina
	SVETI SAVA SRPSKI Sveti Sava se praznuje 27. (6.) januara, odnosno na dan kada je 1236. godine umro Rastko Nemawi}, prvi srpski arhiepiskop i prosvetiteq - Sv. Sava. Rastko se rodio 1169 u Rasu, prestonici stare srpske dr`ave, kao tre}i i najmla|i sin Stefana Nemawe. Iako miqenik roditeqa i celog dvora, Rastko se nije mnogo zanimao za svetovni `ivot ve} je najvi{e vremena provodio ~itaju}i svete kwige i slu{aju}i pri~e o `ivotu svetogorskih kalu|era, wihovim manastirima i isposni~kim }elijama na liticama iznad mora.

Stefan Nemawa - Sv. Simeon Potomak stare vladala~ke porodice, Nemawa je, iako najmla|i me|u svojom bra}om, zagospodario pokrajinom Ra{kom, prisajedinio Zetu i uspe{nim ratovawem oslobodio druge krajeve Srbije, stvoriv{i sna`nu i naprednu dr`avu, na ~ijem su ~elu gotovo ~itava dva veka stajali wegovi potomci, prema rodona~elniku nazvani Nemawi}i. Pred kraj `ivota, a pod uticajem svog najmla|eg sina Save, Nemawa se u Studenici zamona{io dobiv{i ime Simeon, a zatim je pre{ao u Hilandar, gde je ubrzo umro. Wegove zemne ostatke preneo je sin Sava 1208. u Srbiju i sahranio u Studenici, u ranije pripremqenoj grobnici, gde se wegov kult i danas najvi{e ispoqava. Srpska crkva ga je kanonizovala kao sv. Simeona Miroto~ivog ~ija se uspomena proslavqa 26. februara.

nazad