Vatopedski monasi su zamolili Simeona da po{aqe Savu u Carigrad kod cara Aleksija ||| da zatra`i pomo} za manastir Vatoped.Tako se Sava iznenada na{ao u velikom gradu. Car ga je neobi~no qubazno primio i odobrio je sve sto ga je Sava molio i pri tom ga pitao da li jo{ ne{to `eli.Tada je Sava izlo`io caru da na Svetoj Gori ima jedan opustjeli manastir, po imenu Hilandar,pa zamoli da taj manastir da wemu i wegovom ocu da ga obnove.Car se saglasi s tim i posla pismo Simeonu i dosta zlata kao svoj prilog za obnovu manastira. Simeon i zlato i Hilandar prilo`i Vatopedu ali zamoli igumana da im odobri obnovu Hilandara kako bi u wega sabrali sve srpske kalu|ere kojih je bilo dosta u pojedinim manastirima u Solunu.Iguman to nije odobrio, ali Sava ode kod prote koji napi{e molbu, koju su potpisali predstavnici svih manastira, osim Vatopeda, i uputi je caru.Car u junu 1198. godine opoziva svoju raniju odluku i Hilandar sa ostalim zapustjelim manastirima daje Simeonu i Savi da budu skloni{te qudima srpskog naroda.Simeon i Sava su vrlo brzo obnovili manastir i posvetili ga Vavedewu Presvete Bogorodice i u qeto 1199. godine uselili se sa srpskim monasima u srpski manastir.
Srpski manastir s crkvom Vavedewa Bogorodice na Svetoj Gori udaqen 3 km od isto~ne obale poluostrva Halkidiki, u Gr~koj. Osnovali su ga na razvalinama starog gr~kog manastira monah Simeon Nemawa i wegov sin monah Sava (Sv. Sava) 1198/9. god. Od wihove zadu`bine preostala je jedna ikona i ne{to fragmenata plastike koji su delimi~no ugra|eni u novu crkvu podignutu 1303. godine po `eqi srpskog kraqa Milutina. Glavnu crkvu okru`uju visoki konaci i kule-pirgovi me|u kojima se isti~u pirgovi Svetog Save, Svetog \or|a i pirg kraqa Milutina. U pirgu Svetog \or|a sa~uvane su freske iz 1265. godine a sa~uvane su freske iz 14. i 15. veka. Manastir Hilandar sa~iwava kompleks crkava. U wihovim riznicama je veliki broj ikona visoke umetni~ke vrednosti. U bogatoj biblioteci manastira Hilandara sa~uvan je veliki broj kwiga, zna~ajnih dokumenata i rukopisa iz 13. i 14. veka, kao i bogata zbirka srpskih poveqa. Riznica manastira Hilandara ~uva dragocene predmete, npr. zavesu monahiwe Jefimije iz 1399. godine. Manastir Hilandar predstavqa zna~ajan centar srpskoga duhovnog `ivota i srpske kulture. On privla~i pa`wu nau~nika i istra`iva~a tim pre {to i danas `ivi po pravilima sredwovekovnog na~ina `ivota. Hilandar i danas nije izgubio mnogo od svog sredwovekovnog izgleda. U wemu je, kako ka`u pesnici, zaustavqeno vreme. U manastir Hilandar je od wegovog nastanka do danas najstro`e zabrawen ulaz `enama.
 |
 |
 |
 |
 |
 |