KOSOVSKA BITKA

              Cuvena bitka,koja se odigrala na Kosovu polju,jedan je od najznacajnijih dogadjaja u srpskoj istoriji.Prica o ovom dogadjaju je ubrzo posle zavrsetka bitke,prerasla u legendu,koja se sa ponosom prepricava i medju danjasnim generacijama.Zahvaljujuci toj legendi ovaj cuveni sukob je u narodnoj svesti bio i ostao sredisnji dogadjaj cele srpske istorije.Taj dogadjaj je stekao zalosnu,ali i gordu slavu najveceg srpskog poraza u kojem su srbi izgubili svoju samostalnost,iako se danas mora osnovano sumnjati da su uopste i doziveli vojnicki poraz.

                   Pre samog Kosovskog boja,knez Lazar je nekoliko puta dolazio u sukob sa Turcima.Prvi sukobi Turaka sa oblascu kneza Lazara,zabelezeni su 1381 na Dubrovici kod Paracina.U sukobu kod Plocnika1386,Turci,koje je predvodio sultan Murat I (1362-1389)su izgubili bitku.

                    Priznanjem vazaliteta kralju Zigmundu Luksemburskom,knez Lazar je sebi osigurao prostor za obracun sa Turcima.Tako su zapocele pripreme kneza Lazara za Kosovsku bitku.

                    Vojska sultana Murata sastojala se od odreda iz Evrope i Azijskog dela Osmanlijskog carstva sa iskusnim vojskovodjama:Ali-pasom,Evrenosom,Jahsiem,Sahinom i sinovima Jakubom i Bajazitom.Od srpskih velikasa sa Turcima je bio i njihov vazal Konstantin Dejanovic,ali ne i kralj Marko(1371-1395),koji je sa svojom vojskom kao vazal pomagao tek Bajazita I(1389-1402).

                    Bajazit je posle pogibije oca Murata I uspio da uspostavi disciplinu u turskoj vojsci, i time spreci njeno totalno rasulo i poraz.On je postao sultan.Odmah posle bitke koja je zavrsena neresenim ishodom i pogibije brata Jakuba,zbog nemira,otisao je u Anadoliju.U tome su neki videli Turski poraz.

                      Prema jednom “slovu”o knezu Lazaru,na Kosovu je bilo 300.000 Turaka,a samo 100.000 srpskih vojnika.Turski izvori,da bi opravdali to sto nisu pobedili,donose obrnute podatke:knez Lazar i njegovi  saveznici,osim Vuka Brankovica i Bosanaca imao je jos vojsku od :Vlaha, Ugara,Ceha,Arbanasa,Bugara i Franaka,ukupno 300.000 konjanika u oklopu,dok je Turska vojska imala jedva upola manje.Prisustvo ovih naroda na Kosovu u bitci na strani Srba,ne poznaje ni jedan drugi izvor do sada,pa se smatra izmisljenim.  

     Ova bitka je bila veoma krvava i sa velikim vojnim gubitcima na obje strane.U ovoj bitci poginula su oba vladara,i sultan Murat,i knez Lazar.Sultana Murata ubio je Milos Obilic, koji je to uradio da bi dokazao svoju odanost knezu Lazaru.On se predao Turcima,i otisao u njihov tabor, a onda je,kada su Turci poverovali u njegovu izdaju kneza Lazara,izvukao sakriveni noz i usmrtio sultana Murata.U nekim spisima se navodi da je sam knez Lazar ubio sultana.Kod Turaka se govorilo da je sultan Murat posle pobede gonio Srbe po bojnom polju,i tada se jedan srpski pesak okrenuo i ubio ga kopljem.                 

                                 O smrti kneza Lazara se govori da je on  uhvacen sa jos nekoliko srpskih velikasa,odveden u Turski tabor i tamo posjecen.O ishodu  ove bitke postoje mnogi spisi.U jednom spisu pisano pre 1402,pise da su obe strane obustavile boj,sa mnogo mrtvih na obe strane i oba vladara.Veliki obostrani gubitci vise su pogodili Srbiju,koja nije lmala mogucnosti da se ponovo suprotstavi Turcima.

                             Kosovska bitka nije bila ni prva ni posljednja bitka Srba sa Turcima.Za Srbe Kosovska bitka izrasta u mit.Ona za nas narod nije zavrsena porazom,vec se smatra za veliku pobedu pravoslavlja i srpske ljubavi prema svojo vjeri i slobodi.Kosovski Vidovdan je ispit jedne epohe i kosovska generacija je taj ispit polozila sa odlicnim uspehom.