|
Tačno
je da je Grčka tipičan predstavnik kontrasta, u
geologiji, klimi, šta više, i paradoksa
Mediteranskom regionu. Međutim, kontrasti
između grada i sela, jalove i plodne zemlje,
dominacije čoveka nad prirodom i prirode nad čovekom,
u Grčkoj su izraženiji nego u bilo kojoj drugoj
zemlji.
Iako
Grčka, geološki predstavlja produžetak Balkanskog
poluostrva, ona je u suštini jedan poseban
svet koji obogaćuje dušu nezaboravnim utiscima.
Sunčeva svetlost, skoro neprirodno blještava i jasna,
preliva se preko brda obasjavajući površinu mora na
obali i ostrvima. Vazduh je svež i čist, oplemenjen
mirisom poljskog cveća. Još stvarniji je fluid
istorije, koji se omotava oko vas: superiorna
prefinjenost Minojevog Krita, preistorijska Mikena i
megalitski Tirint, klasična Atina, Mistra iz
Vizantijskog perioda i svakako srednjovekovni Rodos.
Ogroman
doprinos tom fluidu pruža nezaboravna prošlost –
drevne ruševine i ostaci kamenih zidina, vulkani iz
bronzanog doba, ali i neizbežan ukus mora.
Sagledavajući isorijski period od skoro 4000 god.,
uočava se grčka neverovatna tradicija u umetnosti i
zanatstvu, koja započinje praistorijskim grnčarstvom
dovitljivih oblika, preko živopisnih Minojskih
fresaka, pa sve do skoro savršenih skulptura iz “Zlatnog
Doba” i vizantijske umetničke riznice nakita.
KONTRASTI
Grčka uvek može da pruži više od onoga što se od nje
očekuje, i to sa dobrim razlogom. Čini vam se kako
iza svakog ugla vreba neko skriveno blago:
zanimljive ruševine koje ukazuju na slavnu prošlost
i prisustvo ljudi na tim prostorima od najdavnijih
vremena, radnje pune zanatskih rukotvorina, naselje
bungalova smešteno pored same obale, safirna boja
mora koje se proteže u nedogled, ili obližnja
taverna koja vas poziva da se opustite uz čašu vina.
Svuda prisutno preplitanje antičkog i modernog,
posetiocu pruža osećaj kao da lebdi između
stvarnosti i mašte, sve dok ne uskladi dugu istoriju
Grčke sa njenom živom sadašnjošću. S druge strane,
Grčku čini nekoliko različitih geografskih regiona.
Gorostasne planine međusobno odvojene dubokim
dolinama, jezera i more na bezbroj zaliva,
poluostrva i laguna, daju joj trostruko obeležje.
Pored toga ne treba zaboraviti bezbrojna ostrva koja
krase ovu zemlju. Grčka je sasvim sigurno ostrvska
zemlja, sa ostrvima nanizanim jedno pokraj drugog,
pri čemu ne postoje dva istovetna.
More koje okružuje Grčku, koja zauzima površinu od
skoro 81.000 kvadratnih kilometara, je intenzivno
plave boje, čisto i nezagađeno. Temperatura mora je
umerena tokom svih godišnjih doba, a permanentna
sunčeva svetlost svemu daje dijamantski odsjaj.
Misliti o Grčkoj znači misliti o njenim klimatskim
uslovima, koji su tipično mediteranski, jednako je
toplo i prijatno u aprilu i oktobru kao što je u
julu ili avgustu.
Povratak5
NAROD
Grčku nastanjuje oko
10 miliona Grka:
veselih, gostoljubivih, zaljubljenih u dobar provod,
možda nepredvidljivih ali uvek ispunjenih neiscrpnim
entuzijazmom. Teško se može naići na dosadnog i
namrgođenog Grka. Od samog početka, odnosno od
vremena kada je Grčka prvi put nastanjena, pre nekih
7.000 godina pa do današnjih dana, njeni marljivi
stanovnici su se trudili da dokažu da su ljudi
posebnog kova. Bezbroj puta granice ove zemlje su
bile pomerane.
Povratak5
|