Jovan Jovanovic Zmaj

POZDRAV NIKOLI TESLI

pri dolasku mu u Beograd 1892.

Ne znam sta je, je l' sustina

il' to cini samo miso-

cim smo culi:dolazis nam,

odmah si nas elektriso.

Nasto zice sprovodnice!

Elektrika juri sirom,

vazduhom ce biti spoja

(posle mozda i etirom).

Stoji stablo, stoji srpstvo,

majka svakom listu-sinu;

najsveziji list mu trepnu

pa odlete u daljinu.

Ti nam, Tesla, ti vrlice,

ode letom jace struje,

u daleku Kolumbiju,

da ti umlje kolumbuje.

I ti Tesla, u kome se

ispolinske misli roje,

 tebe vraca ne odolje

da poljubis stablo svoje.

Ljubni stabl,Dojcine mu,

sisni dojku, sine vrli:

svaka grana srpskog stabla

Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas srecan,

rukujuc se s' srpskom dikom,

i otkriva srce svoje

pred Srbinom velebnikom.

Nu ti moras opet natrag

-sastanak nam kratko traja-

al' toplotu nosi sobom

bratinskoga zagrljaja.

Ostvarena j' miso tvoja

miso divna i golema:

medju nama bice veze,

a daljine nema,nema.

Razumece listak svezi

svaku zilu svojeg stabla,

spajace nas elektrika

-elektrika nasih srca-

i bez zica i bez kabla.