Aleksandar Obrenović

-od 1889. do 1903. godine-

                    Od 1889. do 1893. umesto maloletnog Aleksandra kraljevsku vlast je vršilo Namesništvo u kome je glavna reč pripadala Jovanu Ristiću. Aleksandar je 1893. uz pomoć vojske izvršio državni udar, proglasio se punoletnim i odpustio namesnike i vladu. Državni udar je ukazivao na opsanost od mešanja vojske u politički život zemlje i kralja Milana koji je stajao iza nje. Pošto Aleksandar nije mogao da samovoljno vlada po ustavu iz 1888. onga i ukinuo i ponovo osnažio ustav iz 1869. Dozvolio je povratak svome ocu, bivšem kralju Milanu, u Srbiju i poverio mu komandu nad vojskom.

Dvorski i politički život u doba vladavine kralja Aleksandra bio je ispunjen raznim skandalima. Sve je to nanosilo veliku štetu dinastiji, ali i međunarodnom ugledu Srbije. 1901. kralj je donio novi ustav bez saglasnosti Narodne skupštine. Ovim ustavom u Srbiji je uspostavljen dvodomni sistem s Narodnom skupštinom I Senatom. Po mnogim svojim odredbama ovaj ustav je bio nazadniji od ustava iz 1888.

U ovo doba uveliko je osnažio i radnički pokret , koji je uveliko odpočeo otvorenu i odlučnu borbu protiv vladavine Aleksandra Obrenovića. U tom smislu značajno je spomenuti demonstracije marta 1903. usled čega kralj Aleksandar ukida i ustav iz 1901. U to vreme kralj Aleksandar se ženi dvorskom damom Dragom Mašin koje izaziva veliko ogorčenje kako među narodom tako i među oficirima.

Već 1901. jedna grupa oficira počela je da kuje zaveru protiv kralja Aleksandra. Na čelo zavernika stavio se kapetan Dragutin Dimitrijević Apis. U noći između 28. i 29. maja 1903. zavernici su prodrli u dvor i ubili kralja Aleksandra, kraljicu Dragu, predsednika vlade i ministra vojske. Posle ovih događaja sastavljena ja nova vlada, a Narodna skupština je vratila ustav iz 1888. i izabrala Petra Karađorđevića, Karađorđevog unuka, za kralja Srbije, čime sezavršava vladavina dinatije Obrenović.

back