Milan Obrenović

-od 1868. do 1889. godine-

Knez Milan vodio je austrofilsku politiku. Poslije Berlinskog kongresa knez postaje sve više zavisan od Austrougarske. Za njihove usluge i podršku na Berlinskom kongresu, Srbija je morala da učini mnoge privredne ustupke Austrougarskoj. Sklapajući sa njom Trgovački ugovor 1881. dala joj je najveće povlastice za plasiranje robe na srpsko tržište. Ipak ovom ugovorom unapređivala se trgovina, međutim došlo je do gašenja domaće proizvodnje.

Neposredno po popisivanju trgovačkog ugovora sa Austrougarskom Srbija je podpisala Tajnu konvenciju kojom se odrekla pretenzija na BiH i novopazarski sandžak. Zbog toga dobila je obećanje od Austrougarske da će podržati u osvajanju prema jugu. Jednim članom Tajne konvencije da bez predhodnog sporazuma sa Austrougarskom neće pregovarati niti zaključivati politički ugovor sa drugom kojom vladom i neće pustiti na svoje zemljište kakvu stranu vojsku. Istovremeno Austrougarska je obećala da će podržati proglašenje Srbije za kraljevinu, a kneza Milana za kralja.

U vezi sa izgradnjom željezničke pruge Beograd-Niš odkrivene su mnoge pronevere u koje su bili umešanine samo članovi vlade nego i knez Milan. Oni su hteli da se obogate na nepošten način. to je sve veoma poljulalo knežev ugled. U težnji da poboljša stanje knez Milan se 1882. proglasio kraljem, a Srbiju proglasio kraljevinom. Ali ovim činom Milanov ugled nije značajnije poboljšan. Bilo je očigledno da njegova vladavina ne uživa širu narodnu podršku.

Zbog svega ovog kao i još nekih događaja koji nisu išli u prilog samom kralju (Timočka buna 1883.-pobuna nezadovoljni seljaka; Srpsko-bugarski rat 1885.-Rat koji je kralj Milan bez razloga poveo protiv Bugarske i u njemu bio do nogu potučen), kralj biva prinuđen da presto preda sinu Aleksandru Obrenoviću 1889. godine, pošto je predhodne godine donio ustav, kojim je na neki način ograničio kraljevsku samovolju.

back