Nepoznati pjesnik
TUŽBALICA
Prijatelj, brat
moj, mlađi moj prijatelj
Vječito hrabri sa mnom na breg
pođe;
Ubismo tamo nebesnoga bika,
Kumbabu, zatim, u kedrovoj šumi!-
Prijatelj, s kim sam lovio lavove,
Prijatelj, moj drug u svakom djelu,
Pogibe...Njega krajnji udes stiže...
Šest dana, sedam noći ja sam plakao,
Do pogreba sam njega oplakivo.
Sad: - strah me neki, smrtni užas goni,
Jer njegov udes - teški bol je za me:
Ja idem dalje...Sudba mog Engide
Pritiska mene.
Dalekim putem odlazim i žurim.
Kakva je moja tuga i jauci?
Moj prijatelj je sad zemni prah posto
Engida, dragi moj, postao - zemlja!
Hoću l'i ja tako -
Pasti, počinut i ne ustat više?
(iz
Gilgameša)