DŽONIJEVA BIOGRAFIJA

Branimir Stulic Johnny, rodjen je 12. aprila 1953 godine u Skoplju. Njegov otac Ivan, poreklom iz Nina (kod Zadra), radio je kao oficir JNA u tenkovskim jedinicama, u kasarni koja je se nalazila u Skoplju. Godinu dana posto je Johnny rodjen, njegova majka Slavica rodila je drugo dete, njegovu sestru Branku.
Zivot i detinjstvo u Skoplju obelezili su njegov govor, pa su zbog njegovog neobicnog naglaska, mnogi mislili da je bosanac. Medjutim vec sa pet godina Johnny se vraca u Hrvatsku, jer je njegov otac dobio premestaj u Jastrebarsko, mesto nadomak Zagreba. U tom mestu je on nastavio pohadjati osnovnu skolu.
Sezdesete godine porodica se seli u Zagreb, u novo naselje Siget, gde Johnnyeva majka zivi i danas. U tom naselju, kad su se Stulicevi doselili, jos nije bilo skole, pa su roditelji upisali Branimira u skolu u obliznjem Trnskom.

Maturirao je 1972. godine s radnjom "Pariska komuna". Tema radnje vezana je uz njegovo zanimanje za socijalne i drustvene mane, a zanimljiva je posebno zbog toga jer je pisana neposredno nakon dogadjajau Hrvatskoj 1971. godine. Rad je ocenjen odlicnom ocenom, ali je iz hrvatsko-srpskog Johnny je bio dovoljan.
Vaznu ulogu u tom periodu njegovog zivota odigrala je i Maja Ostir, koja je prijatelju iz skole posudila akusticnu gitaru, na kojoj je Stulic poceo svirati. Toliko dugo je zadrzao kod sebe da je prilikom vracanja morao izmeniti sve pragove na vratu instrumenta.
Posle gimnazije nije odmah upisao fakultet, vec je odlucio da prvo odsluzi vojsku. Zbog velikog broja prijavljenih kandidata morao je pricekati nekoliko meseci, pa je uniformu napokon obukao u kasno prolece 1973. godine, da bi je nakon petneaest meseci skinuo i poceo studirati.

Studirao je filozofiju, medjutim odsek je nekoliko puta menjao, tako da se napokon zaustavio na sociologiji i tu "zalutao" negde "izmedju prve i cetvrte godine". Dogurao je do sestog semestra, ali nagomilavsi veliki broj nepolozenih ispita (posto je tada polaganje nekih ispita moglo da se odlaze do diplome) on je napustio fakultet, ali se i njegov interes ostvario jer je vec uveliko osnivao i raspustao bendove.
Mnogi njegovi znanci iz vremena dok je studirao govorili su kako je Stulic bio "jedanaesta gitara". Nije poznavao note, svirao je poput mnogih samoukih gitarista, a ukus mu nije bio u skladu sa vremenom, u to vreme je drzao da je sevdah nas autenticni zvuk, koji najbolje dolazi do izrazaja u makedonskim pesmama. Kao samouki gitarista, on je vezbao danonocno, i uvek je bio u potrazi za prostorom za vezbanje.

Stvorivsi bend koji se munjevito popeo na sam vrh ondasnje jugoslovenske rock-scene, u danima kada je Bijelo dugme vec stagniralo, Stulic je raspustio Azru i 1984. godine otisao u Holandiju. U Holandiji je nastao, trostruki album "It Ain' Like In The Movies At All". O ovoj ploci Johnny je rekao: "Ja sam naprosto morao nesto da radim u Holandiji. Cetiri godine sam se mucio sa tim albumom. Uradio sam dve verzije. Prva je imala neku gresku sa "Dolby" sistemom. Ova druga, koju sam izdao u Sarajevu takodjer je imala gresku, ali je ipak izasla. To je zapravo neka vrsta filma. Sve ono sto sam radio u Holandiji, stavio sam na tu plocu".

Iz prvog duzeg Johnnyevog boravka u Holandiji, tacnije u Utrechtu, datira i njegovo poznanstvo sa danasnjom mu zenom Josefinom Frudmaier, jednom od sekretarica gradskog doktora.

Stulic se 1987. godine vratio u zemlju. Sa sobom je iz Holandije doveo novog basistu, Steven Kippa. "Nasao sam ga na ulici, jednostavno sam ga nasao. To uvjek ide tako, vidio sam ga kako svirucka i pokusao. Svirao je cijelu 1987. i 1988. godinu, sa njime sam napravio Izmedju krajnosti i Zadovoljstinu - govorio je Johnny.

Godine 1991.godine Stulic se definitivno vratio u Holandiju i pre izvesnog vremena u razgovoru sa jednim novinarom, rekao mu je kako trenutno radi na prevodu Ilijade. Tom prilikom izdiktirao mu je nekoliko stihova koje je preveo:"Bijes je tvoja pjesma, Ahilejov inat besmrtan i strasan, Lose uspomene Ahajcima nanose, Krasnim junacima podzemlje ogadi, A smrt i pustos darivajuci stupa, Ne da se goste ptice i psine eh, vec da bozja volja bude ispunjena".
Prva slova ovih stihova daju rec BALKAN. Jednom je Johnny rekao da su mnogi Jugosloveni, a vaznije je biti Balkanac. Nedavno je dao odgovor zasto je radio onako kako ja radio:"Htio sam biti odgovoran samo sebi!"

                                                                       NAZAD