СТАНОВНИШТВО |
|
У Републици Српској живи 1.391.593 становника (подаци из 1996. год.), те је просјечна густина насељености 56 ставника на км2, што је сврстава у ред ријетко насељених европских земаља. Уз то је, регионални размјештај становништва веома неравномјеран (нпр. Херцеговина 20 стан/км2 а Посавина и Семберија 150 стан/км2), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске | |
Још у
прошлом
вијеку
већинско
становништво
у бившој СР
БиХ је било
православно
(Срби), што
показује и
попис из 1865.
године када
је
забиљежено
46,3%
православних,
30,7% муслимана
и 22,7% католика.
Сличан
однос у
оквуру
етничке
структуре
биљежи и
последњи
аустроугарски
попис 1910.
године (43,5%
православних,
32,2% муслимана
и 23,3% католика).
Већинско
православно
становништво
забиљежено
је и
пописима у
периоду
између два
светска
рата (1921. и 1931.), те
и у знатном
дијелу
послијератног
перода (пописи
из 1948, 1951. и 1961).
Попис из 1971.
године први
пут је
показао да
је
измијењена
етничка
структура
становништва
бивше СР БиХ
и да су
муслимани у
њој постали
релативна
већина (39,6%
муслимана, 37,2%
Срби и 20,6%
Хрвати). |
|
Срби
чине преко 90%
укупног
становништва
Републике
Српске, али
ту живе и:
Бошњаци,
Хрвати, Чеси,
Украјинци,
Словаци и
други. У
службеној
употреби је
српски
језик и
ћирилично
писмо.
Већина
становништва
Републике
Српске је
православне
вјероисповјести,
а поред
Српске
православне
цркве
постоје и
друге
вјерске
заједнице:
католичка,
исламска,
јеврејска и
друге. |