Домаћи кунић води порекло од данас још увек живог претка-дивљег кунића с којим даје неограничено и вема плодно потомство.То је уједно доказ да од њега потиче.Због биолошке и генетске неподударности дивљи кунић не даје потомство са зечевима у природи. Дивљи кунић среће се и у нашим крајевима.Има га унеким деловима Далмације.Живи у колонијама.Размножава се целе године,изузев кад су зиме јаке.У старости 90 до 110 дана постаје зрео за парење и размножавање,што није случај с домаћим кунићем.Женка доноси на свет младе 30 дана након парења.У леглу буде 4 до 12 младих.Млади су у почетку голи и слепи.Тако је и у домаћег кунића.У старости од 10 дана млади прогледају,да би 21. дана почели да излазе из гнезда у потрази за храном и водом.Женка поново остаје скотна 24 часа после коћења. Дивњи кунић одликује се ситнијим телом.Достиже 1,5 до 2 килограма живе мере. Висок је 20,а дуг 40 сантиметара.Глава је округла са малим ушима.Има јако развијен њух и чуло мириса,док му је вид нешто слабији. У природи дивљи кунић најчешће се среће у топлијим крајевима земљине кугле.Одговарају им брежуљкасти терени с растреситом,лаком земљом у којој копају ходнике,на чијим су крајевима гнезда.Гнезда су доста пространа и обложена биљним остацима и длаком.Тако млади имају удобну,меку постељу.  

НАЗАД