Месо кунића има значајно место у исхрани људи широм света,нарочито у раѕвијеним земљама.У западноевропским земљама,на пример,потрошња меса кунића премашује десетак килограма по глави становника.Слично је и у неким источноевропским земљама,попут Чехословачке и ДР Немачке.Месо кунића високо се цени и у Совјетском Савезу,Пољској,а поготово Мађарској. У нашој земљи месо кунића почиње да се цени,посебно у западним крајевима и Војводини.Све већем значају кунићарства највише доприноси квалитет меса кунића,које је јефтиније и богатије беланчевинама од других врста меса. Месо кунића,по садржају беланчевина,предњачи над месом осталих домаћих животиња.Садржај масти у месу кунића знатно је нижи него код осталих домаћих животиња.Месо кунића мање је енергетске вредности,што је веома пожељно у исхрани савременог човека.Зато се препоручује у дијеталној исхрани,а нарочито у исхрани деце и старијих људи. Месо треба да буде сочно и укусно,без икаквих страних мириса,до које може доћи због исхране плеснивом храном и због употребе неких лекова јаког мириса.Квалитетан кукуруз,овас,јечам идетелинско сено чине месо лепим и укусним. Привредни значај кунића огледа се у користи од њиховог крзна,које је све више на цени у крзнарству. Кунићи имају велики значај у ветеринарству и хуманој медицини,приликом лабараторијских испитивања употребе и дејства различитих лекова.Користе се и при генетским и биолошким истраживањима.