|
STARO I SREDNJE CARSTVO Redosled praistorijskih kultura oznacenih nazivima Badarijan, Nakada I i Nakada II ustanovljen je prema arheoloskim ostacima u Gornjem Egiptu, ali ostaci iz Donjeg Egipta su veoma oskudni pa je zato veoma tesko donositi bilo kakav istorijski sud. Izgleda da su se u Donjem i Gornjem Egiptu razvila dva odvojena kraljevstva i da je do ujedinjenja zemlje doslo posle pobede Gornjeg nad Donjim Egiptomoko 3100. pre n. e. Medjutim, i posle ovog ujedinjena narodi starog Egipta nastavili su da zovu svoju zemlju Dve zemlje. Bozanski kraljevi prve dinastije Po tradiciji, prvi vladar prve dinastije i osvajac Donjeg Egipta je Menes i veruje se da je on osnovao glavni grad drzave, Memfis, juzno od delte Nila.Kralj je smatran zivim otelotvorenjem boga-sokola Horusa. Za vreme prve i sledecih dinastija zemljoradnici su poceli da koriste plug, a verovatno je vec bio izgradjen i sistem navodnjavanja. Ustanovljena je drzavna uprava i stvoreno je pismo. p Period poznat kao Staro Carstvo poceo je sa trecom dinastijom (2686-2181.p.n.e.). Najistaknutiji faraon trece dinastije bio je Dzoser, pod cijom vladavinom je izgradjen kompleks stepenaste piramide (kljuc). Snofru, osnivac cetvrte dinastije , je sagradio prvu pravu piramidu, a tehnika izgradnje piramida usavrsena je pod njegovim naslednicima Keopsom, Kefrenom i Mikerinom. Gradnja piramida zahtevala je ogromne troskove i organizaciju, pa je sa slabljenjem moci krune krajem cetvrte dinastije ona napustena. Za vreme pete dinastije preovladao je kult boga sunca Ra, i vladari su poceli da grade hramove posvecene njemu. Krajem pete dinastije na zidovima pogrebnih odaja kraljevskih piramida ispisivani su magijski tekstovi da bi se osigurao prelaz kraljevskog duha na novi svet. U periodu od cetvrte do seste dinastije preuzimani su ppovremeno oruzani pohodi na plemena koja su zivela na Sinajskom poluostrvu, a velike ekspedicije slate su uu Nubiju da bi se pljackom ili trgovinom nabavili slonovaca, zlato i drugo blago. Krajem seste dinastije uporedo sa porastom moci pokrainskih upravitelja, monarha, slabi vlast memfijske hijerarhije. U Herakleopolju i Tebi pojavile su se suparnicke dinastije i zemlja je uponila u gradjanski rat. Pometnja je bila pojacana ulaskom azijatskih plemena sa Sinaja u plodna podrucja delte Nila. Kraj perioda nemira Ovo haoticno i slabo dokumentovano doba poznato je kao prvi medjuperiod (2181-2050. p. n. e.). Mentuhoped II iz jedanaeste dinastije, princ Tebe, savladao je protivnike i ujedinio Egipat ppod svojom valascu, premda su mnogi monarsi zadrzali znatnu moc. On je isterao libijske i beduinske pljackase i sa njim pocinje period Srednjeg Carstva u Egiptu. Mentuhoped II dao je da mu se sagradi pogrebni hram i grobnica u Deir-el-Bahariju na zapaadnoj obali Nila, naspram Tebe. Posle njegovog potomka Mentuhopeda IV, na vlast je dosao njegov vezir Amenemhet I , zacetnik dvanaeste dinastije oko1991. pre n.e. Amenehmet I je osnovao novu prestonicu u Listu, juzno od Memfisa, smatrajuci da je Teba zbog svoje udaljenostina jugu nepodesna za glavni grad. Da bi se ucvrsti na prestolu pustio je da kruzi glas o prorocanstvu kojim je predskazan njegov uspon. Za suvladara je postavio svoga sina Senuserta I. Uprkos ovome Amenehmet je ubijen nakon trideset godina vladavine, ali je njegov sin uspeo da sacuva presto. Snage provincijskog plemstva koje je moglo daa ugrozi presto savladao je Senusert III. Osvajanje Nubije koje je zapoceo Amenehmet I, zavrsio je Senusert III, ucvrstivsi donju granicu kod Semne. Izuzev jednog potvrdjenog upada u juznu Palestinu, izgleda da nije bilo pokusaja da se vlast prosiri na Palestinu ili Siriju, ali su trgovacke veze sa njima stalno odrzavane. Amenehmet I je izgradio na Sinaju niz utvrdjenja da bi sprecio moguce upade neprijatelja. Vladari dvanaeste dinastije zapoceli su opsezne radove na unapredjenju zemljoradnje u podrucju Fajum. Drugi medjuperiod(1786-1570. pre n. e.) obelezen je opadanjem moci centralne uprave. U vreme trinaeste dinastije azijatski napadaci (Hiksi) probili su egipatske odbrambene linije i prepavili zemlju. Hiksi su konacno osigurali vlast nadvecim delom zemlje, uz pomoc novih vrsta oruzja kao sto su ratna kola, i osnovali petnaestu dinastiju (1674-1570. pre n.e.) Napadaci su isterani Hiksi nisu vladali kao stranci vec su usvojili egipatske titule i kulturu. Kako je njihova moc oslabila, princevi sedamnaeste dinastije iz Tebe osmelili su se da otvoreno odbace vlast Hiksa i posle nekoliko pohoda, Kamos i njegov brat i naslednik Ahmos, uspeli su da zauzmu Avaris i isteraju napadace.
|
|
|
|
|
|
|