Nove pojave u drustvenom zivotu
Nove ideje i nova znanja, nastala u vreme i posle otkrica novih zemalja, kao i nova shvatanja uloge coveka kao jedinke i drustvenog bica koja su istakli delatnici renesanse, uneli su velike promeni u javni i privatni zivot u mnogim zemljama Evrope. Darovite i snazne licnosti javljaju se u raznim granama kulture, nauke, kao i u proizvodnji. Novi vidici i nove mogucnosti podsticu i pojedince i drustvo da sto pre stvore uslove koji ce omoguciti bolji, udobniji i srecniji zivot. Bilo je jasno da mnogo sta zavisi od organizacije i rezultata proizvodnje. Manufakturna proizvodnja bila je znacajna grana. Njen organizator i nosilac bilo je gradjanstvo, kome je bilo jasno da proizvodnja moze da se unapredi samo u uslovima u kojima ce postojati jake drzavne ustanove i jaka centralna vlast. Gradjanstvo je racunalo s tim da ce uz ojacanu kraljevsku vlast i njegova snaga i ekonomski i politicki ojacati; da ce se u novoj organizaciji drzave izboriti za veci uticaj. Medjutim, nove ideje i novi pogledi potresli su i plemstvo. U ojacanom gradjanstvu ono oseca opasnost za svoje privilegije, koje jaka kraljevska vlast moze ocuvati. Obicni gradjani i sitni proizvodjaci zele bolji zivot, ali razjedinjeni nemocni su da bitnije na poboljsanje svog polozaja. Seljastvo i gradska sirotinja nezadovoljni su feudalnim poretkom, ali njihov polozaj nije poboljsan u absolutistickoj monarhiji nastaloj savezom vladara i plemstva. U takvim uslovima, ekonomski ojacano gradjanstvo nastoji da se prikaze kao zastitnik sitnih proizvodjaca i predstavnik nacionalnih interesa. Takvim teznjama gradjanstva, koje su bile sve odlucnije, apsolutisticka monarhija se suprotstavljala pretvarajuci se u ustanovu koja je kocila razvoj industrije i trgovine postajuci vremenom orudje plemicke diktature. Zato je gradjanstvo u pojedinim zemljama Evrope pocelo da pruza otpor apsolutizmu, koji ce prerasti u burzoaske revolucije: u Nizozemskoj ( Holandiji ) u XVI, Engleskoj u XVII i Francuskoj u XVIII veku.
|
|
|
|
|
|