Replikacija DNK je proces u kome se udvaja ili reprodukuje molekul DNK. Eksperimentom koji je izvršen na bakteriji Escherichia coli i na medijumu koji je sadržavao teški azot N15, utvr|eno je da se ovaj azot ugradio u njene ćelije i DNK. Zatim su ove bakterije prebačen na medijum koji je sadržavao laki azot N14 i u njemu je obavljena samo jedna dioba. Na osnovu analize sastava DNK, utvrđeno je da ona sadrži N15 i N14 u jednakim količinama.

             Iz ovog eksperimenta zaključilo se da udvajanjem molekula DNK prethodi rasplitanje dvojno-spiralnog lanca. Pri tome dolazi do raskidanja vodoničnih veza. Za replikaciju DNK, potrebno je prisustvo čitavog niza enzima, a najvažniji su: nukleaza, ligaza i polimeraza.

             Nukleaza zasijeca jednu od niti DNK na odre|enom mjestu, poslije čega počinje njeno rasplitanje. Za obe otvorene niti, počinju da se vezuju pojedinačni nukleotidi. Ovi polinukleotidi međusobno se povezuju uz pomoć enzima DNK-polimeraze 3 i ovaj enzim vrši svoju funkciju u pravcu (5'-3').

DNK polimeraza 3 ne može da se veže za početni dio ogoljene matrice DNK, već se za nju prethodno vezuje kratak segment RNK.Pri vršenju svoje funkcije DNK polimeraza 3 nailazi na pogrešno vezane nukleotide, poslije čega se vraća da razori te nukleotide u pravcu (3'-5'), i ponovo vrši polimerizovanje u pravcu (5'-3'). Zbog toga se javlja izuzetna tačnost u građi lanca DNK.

Lanac RNK odstranjuje se pod dejstvom DNK-Poly 1, koji ima razaračku sposobnost u pravcu (5'-3') i takođe uklanja greške.

           Relativno rijetke "greške" pri replikaciji molekula DNK su izvor genetičke raznovrsnosti organizama.

enzimi

mutacije