Pocetak ustanka u Srbiji
Povratak janjicara znacio je povratak zuluma i
pocetak novog zla.Istakle su se cetiri dahije: Kucuk Alija (koji je ubio
Mustafa-pasu 1801.),Aganlija Mula Jusuf i Mehmed-aga Focic.Porta je bila nemocna
da kazni buntovnike. Iz Carigrada su poslali novog novog upravnika u
Beograd,Hasan pasu,ali on je bio samo igracka u rukama dahija.Porta je 10.maja
1802. poslala pismo u Beograd kojim je jenjicarima bila oprostena ucinjena
krivica.Ovo je ucinjeno je je postojala bojazan da bi janjicari mogli primiti u
Beograd Pazvan-Oglua( vidinskog krdzaliju),sto bi izazvalo jos teze i opasnije
zaplete.
U ovakvim uslovima, tokom 1803.godine, Srbi su se
spremali na Ustanak.Prica se da je Karadjordje u ljeto iste godine,pregovarao sa
zemunskim trgovcima radi nabavke praha i olova.Knez Aleksa Nenadovic uputio je u
Zemun pismo tamosnjem komandantu,majoru Mitezeru.Pukim slucajem ovo pismo je je
palo u ruke dahijama i otvorilo im je oci.Dosli su do zakljucka da narod
treba obezglaviti.Tako je doslo do sjece knezova.
Karadjordje Petrovic je prosao srecno,jer protiv
njega nije posao nijedan od dahija licno,kao Focic protiv knezova Alekse i
Bircanina.Potjera koja je bila prosla protiv njega bila je drugostepene vaznosti
i on joj je lako odolio.
Od ovog casa,moze se mirno reci,da
pocinje srpski ustanak.Glavas i Karadjordje "dugo nisu znali da se
odluce"... Htjeli su da beze u Bosnu, ali kada su prolazili kraj jednog
hana, Karadjordje je resio da se osveti Turci ma i sa drugovima izvrsi svoj
naum. Posle toga, njihova druzina pocela je da raste. Za prvog vodju ustanka
izabran je Karadjorjde na izboru u Orascu
14. februara 1804., na Sretenje.
Dahije se ovom nisu nadale. Umesto da seca knezova zaplasi raju ona ju je
razdrazila. Trebalo je stisati ustanak sto pre. Doslo je do susreta
Karadjordja i Aganlije, koji je zavrsio neslavno.
Dahije su organizovale otpor, trazile
pomoc sa vise strana, narocito iz Bosne i Vidina, ali su u isto vreme
nudile ponovo pregovore i bile voljne za popustanje. Srbi su takodje trazili
pomoca. Prvi kojima su se obratili bila je Austrija, ali njene vlasti su ostale
uzdrzane. Austrijski car Franc je naredio da se obrati diskretnja paznja na
Srbe, ali da se nikako ne dovoodi u sumnju austrijska neutralnost. Srbi su zatim
zatrazili pomoc od Rusije.
U Zemunu je odrzana prva skupstina na
Ostruznici, na kojoj su bili formulisani ustanicki zahtevi.
Obavestena da se ustnak ne
stisava, Porta salje Becir- pasu (tada bosanaskom veziru) da ode u Beograd i da
stisa stvari. Cim je stigao u Beograd, dahije su pobegle,ali su brzio
uhvacene i pogubljene. Dahije su pokusale da pobegnu jula1804. kod Pazvan-
Ogula, ali su uhvacene kod Ada-Kale, a pogubljeni su nocu 7/8. avgusta
1804.
Kako Becir-pasa i Karadjordje
nisu uspeli da se dogovore, Porta je poslala Hafiz-pasu da savlada ustanike, ali
je on potucen u bitci na
Ivankovcu.
Ovo vise nije bio revolt protiv
dahija nego spremljen otpor protiv carske volje, a posle izrinih carskih
opomena.