Razvoj ustanka

      Hafiz-pasin poraz iznenadio je Portu. i smelost i snga ustanika pokayale su se vece nego sto se tamo verovalo. Sada je tu upornost trebalo slomiti i to pre nego sto postane jos vise opasna. S toga vec u septembru, pocese pripreme za buducu veliku ofanzivu protiv Srbije. Cak je i jedan azijatski pasa prebacen u Rumeliju da ucestvuje u borbama. Pre svog odlucnog koraka Porta je , da umiri Austriju, 10. oktobra ponudila njenog poslanika da becki dvor utice na ustanike. Rumelijski vezir Ibrahim-pasa dobi naredjenje da napadne s juga, bosanski valija, Sejidi Mustafa-pasa sa zapada. Sejhulislam je izdao fetvu, da bi bio veliki grijeh ne krenuti u rat protiv odmetnika i pomoci ''nevoljnoj braci'' Zbog zime pripreme su isle sporo i neracionalno; finansijska sredstva Carevine bila su oskudna i neuredna; i teskoca je bila ne samo zbog srpskog  nego i drugih pitanja. Nameravana ofanziva otezala se mnogo i radi drugih mera koje je Porta obecavala preduzeti pre nego sto pristupi toj krajnjoj meri.

      Srbi su bili svesni posle Ivankovca da im predstoji ozbiljna borba. Oni su s toga 25.novembra1805 resili na skupstini  da vise ne placaju danak, nego da svoj novac upotrebe na ratnu spremu. Ipak,iz obzira prema savetima Rusije i Austrije, i po preporuci svog prijatelj kneza Ipsilantija, a i iz diplomatske potrebe  da ne poruse sve mostove za sobom , oni su stalno uvjeravali da su odani sultanu i da njihov otpor nije uperen protiv zakonite vlasti. Tako su i u svojim molbama pisali i u Carigrad. Nema sumnje, da je pored sve odlucnosti bilo kod ustanika i nesto straha, kada su culi za velika turska spremanja. I zbog toga su bili naklonjeni pregovorima. S toga su oni molili i Austriju i Rusiju de sa zauzmu kod porte za njih i da mozda, jedna komisija sastavljena od Turskih, Ruskih i Austrijskih predstavnika nadje rijesenja. U drugoj molbi pak, upucenoj Petrovgradu, Srbi su molili rusku vojnu pomoc, u ljudstvu i topovima i podjstvom jednog ruskog velikog kneza. Pokret u Srbiji nije mogao ostati bez uticaja i u ostalim nasim krajevima. I Karadjordje postaje jedan od najvaznijih licnosti ustanka.

     Od jeseni 1804. Crnogorci stalno pozuruju Cetinjskog vladiku da podigne ustanak. U tom pravcu djeluju i razni izaslanici iz Srbije koji pozivaju i ostale sunarodnike da im pomognu u borbi protiv Turaka.

   Kada su Srbi zauzeli Uzice i  Karanovac i tako dosli do Novog Pazara (stare Hercegovine), pokret uzima save vise maha. U ljeto 1805. buknio je ustanak u Crnoj Gori. O ovom ustanku nema puno pojedinosti. Osjetan preokret dogodio se i u evropskom odnosu sila. Rusija i Austrija 1805. pretrpjele su tezak poraz u borbi sa Napoleonom kod Austerlica. U Porti se vec poceo osjecati uticaj Francuza i becka vlada zbog toga ne odustaje od srpskog pitanja. 24. januara 1806. (skupstina u Ostruznici) poslana je u Bec jedna deputaciju sa protom Matejom na celu da privole austrijskog cara da intervenise za Srbe kod sultana. Napoleonov uticaj se osjecao i u Becu. Po Pozunskom miru, zakljucenom 14.(26.) decembra 1805. izmedju Pariza i Beca, Bec je morao ustupiti Francuzima cijelu Dalmaciju sa Bokom. Tako da je francuski uticaj na Srbe bio neminovan. Becka vlada nije htjela da se zamjeri porti uzimajuci Srbe u otvorenu zastitu, ali da ne bi odbila Srbe odbila je da posreduje za njih. To je trazeno u srpskoj deputaciji, ali im je odbijema vonicka pomoc. Becka vlada je uputila pismo susjednim pasama da ne zure sa neprijateljstvom. Sam car Franc obratio se pismom sultanu nideci svoje posrednistvo koje je odbijeno. Ruske molbe prolaze slicno jer Porta trazi da se Srbi pokore "s konopcem na vratu". Sultam Selim je odgovarao da je on pokazao dosta strpljenja i da ce njegova vojska dovesti stvari u red. U isto vrijeme sultan je izrazio nadu da Napoleon nece pruziti Srbima pomoc ako je ovi budu trazili. Ovo ce Napoleon iskoristiti da u Carigradu Ruse predstavi kao neprijatelje Turske.

    Da bi turski napad docekali sto spremniji Srbi 1806. su poceli sa vojnickim radnjama. Oni su osvojili Negotin na Istoku, Paracin , Razanj, Aleksinac, Krusevac, i prodrle su do Studenice na jednoj i do Toplice na drugoj strani. U novoosvojenom Pomoravlju austrijski kapetan Vuca Zikic rodom iz Mavrova, presavsi u Srbiju, podigao je citav  niz poljskih utvrdjenja izmedju Razanja i Aleksinca koja su dobila ime Deligrad.

    Najtezi polozaj 1806. imala je Macva, jer su Turci krajem 1805. okko Drine iskupili 20.000. vojnika . Tako da je ovo podricje od pocetka 1806. bilo izlozeno stalnim Turskim napadima. Ovo podrucje je sa velikim naporom oslobodio Ivo Knezevic, knez bosanske Semberije. Karadjordjvi pozivi Petru I da se pridruzi srbijanskom pokretu ostali su uzaludni, jer vladika je u ovo vrijeme svu paznju obratio francuskom zauzimanju Dalmacije i Boke. Snadbjevanje Srba municijom i oruzijem islo je vro tesko, jer je Austrija, da se ne bi zamjerila Turcima sve radila krisom. Zbog toga Srbi ponovo pokusavaju da nadju mira izlaz. Karadjordje po dogovoru sa starjesinama 1. jula upucuje Petra Icka da sa portom sklopi sporazum. Srbi su pristali da placaju danak a da se janjicari i zlikovci isteraju iz zemlje. Srbi bi branili zemlju i vrsili u njoj, po sultanovoj naredbi sve javne poslove.

     Ali pre nego sto je Icko stigao u Carigrad i poceo pregovore turska vojska je presla u napad. i to sa tri strane: od Vidina, Nisa i sa Drine. Vidinsku vojsku suzbio je kod Poreca 24. juna Milenko Stojkovic, na zapadnom frontu zapovjednistvo je preuzeo sam Karadjordje. Na Misaru, 1. augusta, srpska vojska je odnijela najslavniju i najvecu pobedu Prvog Ustanka. Niska vojska razbila se o deligradske polozaje, koje je vesto branio Petar Dobrnjac i kome se posle uspeha na Misaru, pridruzio Karadjordje. Posle treceg uzaludnog jurisa 27.avgusta Turci su sami ponudili primirje koje je sklopljeno 2. septembra. 

      U Carigradu, stojeci pred novim spoljasnjim zapletima, boreci se sa dosta finansijskih i unutrasnjih teskoca, bili su skloni pregovorima. Icko je stoga u Carigradu postigao pozitivne rezultate. Vec 10.septembra u Srbiju je stigla obavest da je Porta primila srpske zahtjeve. Zatim u Smederevo 25. septembra  stigao je i muhasil Hasan-aga. Ali, on nije doneo sa sobom obecani ferman, vec samo usmeno izlozio prava Srba.Medjutim ovo je bilo cudno Srbima, te oni pomislise da je neka podvala. Srbi ipak nisu prekinuli pregovore, nego su uputili ponovo u Carigrad jednu deputaciju s Petrom Ickom..Ali Srbi nisu odlozili oruzije vec su se spremali da zauzmu Beograd.Porta je upozorava la srbe da ne napadaju Beograd, ali ovi to nece poslusati. Pod Karadjordjevim vodstvom 30. novembra zauzimaju najpre varos, a 27. decembra i samu tvrdjavu. Karadjordje je odrzavao surovu disciplinu, svako razbojnistvo medju srpskim redovima strogo je kaznjavao.

      Krajem 1086. srpski polozaj  je postao i diplomatski dosta povoljan. Turska, po Francuskom nagovoru, bez pitanja i pristanka Rusije zbacila knezeve Vlaske i Moldavije. Ruska vojska je na to usla u obe knezevine, a Porta je 12. decembra objavila prekid diplomatskih veza i rat. Tako da Srbi konacno dobijaju saveznika u borbi protiv Turske.

      Do tog casa Srbija je bila jedna obicne pobunjena Turska pokrajina, kojoj su prijatelji davali samo savete. Medjutim od osvajanja Beograda srpsko pitanje izbija u prvi red. Sva desavanja u Srbiji pratio je ne samo Bec, vec i Pariz. Od balkanskih naroda do pocetka 19 veka u Evropi se najvise znalo o Grcima. Od
1804.godine mesto njih na prvi plan stupaju Srbi. Oni su prvi digli ustanak i posle mnogo vekova stavili na dnevni red ne samo oslobodjenje balkanskih hriscana, nego i stvaranje novih hriscanskih drzava u tom delu Evrope.