RUSKO-SRPSKI RAT

         18.12.1806.god.-objavljen rat izmedju Rusije i Turske. U istom periodu, srpski izaslanik Petar Icko odlazi u Carigrad, gdje je Porta pristala da mu potvrdi sve ono,sto je bilo obecano u ljeto te godine, zauzvrat da se Srbi vrate u Beograd. Medjutim, zbog posljednjih srpskih uspjeha, Srbi to odbijaju i umjesto za mir sa Turcima , odlucuju se za dalju borbu pri cemu sklapaju savez sa Rusima. Ali, srpski i ruski planovi nisu se poklapala, Srbi su se nadali da ce ruska vojska pomoci njima , a Rusi su mislili da Srbi njima olaksaju posao na Dunavu.                          
         Povod za nova neprijateljstva sa Turcima, bila je pogibija beogradskog vezira Sulejman-pase.U martu 1807. Petar Icko se vratio iz Carigrada, i donio vijesti da Englezi vrse blokadu Carigrada i da je njegov pad blizu,sto je znacilo nezavisnost Srbije od Porte.
         Kad je Karadjordje u Orascu izabran za vodju ustanka, njegov ugled i polozaj je izazvaoljubomoru drugih vodja.
         Rusko-srpska saradnja nije ispunila nade koje su Srbi polagali u nju, jer je Rusija bila zauzeta borbama sa Napoleonom, tako da je njena akcija na Balkanu bila  sporednog znacaja. To je izazvalo nezadovoljstvo kod Karadjordja.Proljeca 1807. Srbi su otpoceli borbe na istocnoj strani pod vodjstvom Milenka Stojkovica. Jedno vrijeme, Turci su uspjeli da opkole Milenka na polozajima izmedju Stubika i Malajnice, sve dok mu u pomoc nisu pristigli Karadjordje, a potom i ruski general Isajev. 19.juna 1807.god., Turci su  pretrpili poraz. Istaknuti vojskovodja bio je i Hajduk Veljko Petrovic, jedan od najpopularnijih junaka Prvog srpskog ustanka.
         Ruski car Aleksandar, poslije teskog poraza koji mu je Napoleon nanio kod Jelave, odlucio se na mir sa Francuskom. 25.07.1807. sklopljen je ugovor u Tilzitu, kojim je obustavljeno neprijateljstvo Rusije i Turske. 12.avgusta, u Svoboziju, gdje su pregovarali ruski, turski i francuski izaslanici, ruski predstavnik se zauzimao da i  Srbi budu ukljuceni u mir, ali Turci to odbijaju, pa je i car Aleksandar odbio taj ugovor koji nije nesto bio povoljan ni za Ruse.Nekoliko nedelja prije toga (28. jun), ruski markiz Paulij u vojnom logoru kod Negotina je sklopio sa Srbima pismeni ugovor,kojim se Srbija stavila pod potpunu zastitu Rusije. Medjutim, ugovor nije ispunio ono sto je Srbima obecano, sto je izazvalo veliko razocarenje Karadjordja po pogledu Rusije. A na to je mnogo uticao ruski general Konstantin Konstantinovic Rodofinikin, ruski predstavnik, poslan da zavede red u Srbiji.Prva stvar koju je Rodofinikin spremio bila je nacrt drzavnog uredjenja.Rodofinikin je uz to bio u sukobu sa Karadjordjem i spojivsi se sa glavnim Karadjordjevim protivnicima, on postaje glavni predstavnik opozicije.
        Srpski ustanak naisao je na opsti interes i medju Srbima van beogradskog pasaluka. Narocito medju Srbima iz Srema i Banata, koji i nisu toliko bili protiv Turske koliko protiv Austrije. U jednom pismu upucenoRusima Srbi su govorili: "Ma koliko Turci zele zla Srbima, s toga sto su saplemenci Rusima, ipak ih u tome prevazilaze Nijemci."
        Marta 1807. u Sremu je izbio ustanak pod nazivom "Ticianova buna", pod vodjstvom Todora Avramovica zvanog Ticiana.
        Izbijale su i druge pobune medju austriskim Srbima. U proljece 1808. izbila je "Buna popa Djoke" u Banatu, pod vodjstvom Dimitrija Djordjevica, ali je i ona ubrzo ugusena. Izbila je buna u Kruscici u okolini Bele Crkve protiv madjarskih plemicai cinovnika, ali nije bila dobro organizovana pa je ubrzo i ugusena. Karadjordje i njegovi ljudi nisu pomagali ove pobune medju austriskim Srbima, jer nisu htjeli da jos vise otezaju svoj polozaj, sukobljavajuci se sa Austrijom.

     Srpski ustanak imao je i odjeka i u Bosni. Narocito posto su  Srbi 1807. zauzeli Sabac i Uzice i pomakli svoju vjsku na bosansku granicu, u Bosni je vladalo veliko nezadovoljstvo i misao o pobuni javljala se sve cesce.
     Turska vlada 1807. salje Srbima mitropolita Aksentija da im ponudi sporazum. Karadjordje je bio spreman da prihvati taj sporazum pod uslovom da mu ga garantuju Rusija i Francuska, tako da su pregovori o sporazumu propala.
      10.januara 1808. Karadjordje  je austrijskom  nadvojvodi uputio molbu da mu dozvoli tajni izvoz municije , a Austrija je za uzvrat trazila beogradsku tvrdjavu.
      Karadjordje nije krio svoje nezadovoljstvo Rusima, i on i Mladen Milanovic porucivali su da ce se staviti pod okrilje Austrije,ako Srbija ne bude organizovana kao Vojna Krajina.Zbog toga je Austrija 6.februara poslala generala barona Simbsena da otpocne pregovore sa Srbima i 23.marta Karlo i Simbsen sastali su se pod Beogradom.Medjutim,ovi pregovori izazvali su sumnju kod Rusa, pa je Rodofinikin smislio zamku.Otisao je u Topolu kod Karadjordja i rekao mu da od Simbsena trazi pismemi poziv.22. aprila Simbsen je Karadjordju uputio poziv da dodje u Petrovaradin,i to pismo Rodofinikin je poslao Ruskom poslaniku u Becu,tako da se Austrija nasla u neprilici
       18.maja Karadjordje odbija pregovore sa Austrijom o predaji Beograda, i pri tom se otvoreno veze za Rusiju.Srbija i sam Karadjordje ovim je sebi stvorio velikog neprijsatelja,Austriju.
        Karadjordje je ovu blisku saradnju sa Rusijom iskoristio za uvidjenje ustavnih reformi u Srbiji.14.decembra 1808. Karadjordje izdaje ustavni akt.Ovaj akt je nailazio na otpor Karadjordjevih protivnika.